John 2
1 А трећега дана беше свадба у Кани галилејској, и мајка Исусова беше онде.
2 Позваше на свадбу и Исуса и његове ученике.
3 И кад је нестало вина, рече Исусова мајка њему: „Немају вина.”
4 Исус јој пак рече: „Шта ја имам с тобом, жено? Још није дошао мој час.”
5 Мајка његова рече слугама: „Што год вам каже, учините.”
6 А онде беше шест камених судова, по пропису јудејског очишћења, који су захватали по два или три метрита.
7 Рече им Исус: „Напуните судове водом.” И напунише их до врха.
8 Тада им рече: „Захватите сад и носите трпезару.” И однеше.
9 А кад трпезар окуси воду која је постала вино – и није знао откуда је, а слуге које су захватиле знале су – позва трпезар младожењу
10 и рече му: „Сваки човек износи прво добро вино, а кад се опију, онда слабије; ти си чувао добро вино до сада.”
11 Ово учини Исус у Кани галилејског као почетак чуда и објави своју славу, те ученици његови повероваше у њега.
12 После тога сиђе у Кафарнаум, он, и мајка његова, и браћа, и ученици његови, па осташе онде неколико дана.
13 И беше близу Пасха јудејска, те оде Исус горе у Јерусалим.
14 И нађе продавце говеда, оваца, голубова и мењаче новца како седе у храму.
15 Тада начини бич од узица и изагна све из храма, и овце и говеда, мењачима просу новце и испретура столове,
16 а онима што продаваху голубове рече: „Носите то одавде, не чините од дома Оца мога кућу трговачку.”
17 Сетише се његови ученици да је написано: „Ревност за твој дом појешће ме.”
18 Тада прозборише Јудејци и рекоше му: „Којим знаком нам доказујеш што то чиниш?”
19 Одговори Исус и рече им: „Срушите овај храм, па ћу га за три дана подићи.”
20 Онда рекоше Јудејци: „За четрдесет шест година саграђен је овај храм, а ти ћеш га подићи за три дана?”
21 Но он је говорио о храму свога тела.
22 Кад је пак васкрсао из мртвих, сетише се његови ученици да је то рекао, па повероваше Писму и речи коју је Исус изговорио.
23 А кад је био у Јерусалиму о празнику Пасхе, многи повероваше у његово име гледајући његова чуда која је чинио.
24 Сам Исус није им се поверавао зато што је он све познавао.
25 И није имао потребе да ко сведочи за човека, јер је сам знао шта беше у човеку.