Job 42
1 Тад Јов одговори Господу говорећи:
2 „Знам да ти све можеш и да ништа твоје намере не спречава.
3 ‘Ко је тај који промисао замрачује речима без смисла?’ Ја сам говорио, али нисам разумевао, било је чудесно да бих схватио.
4 Саслушај ме да кажем. Ја ћу питати, а ти ми одговори.
5 Ушима сам слушао о теби, а сад те је видело око моје.
6 Зато поричем и повлачим се.”
7 Кад Господ изговори ове речи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: „Распалио се гнев мој на тебе и твоја два пријатеља јер нисте исправно говорили о мени као слуга мој Јов.
8 Зато сад узмите седам телади и седам овнова, па идите слуги мом Јову. Принесите жртве свеспаљне за себе, а слуга мој Јов помолиће се за вас. Само због њега нећу вам учинити по лудости вашој јер нисте право говорили о мени као слуга мој Јов.”
9 Тада одоше Елифас Теманац, Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин и учинише онако како им је Господ заповедио. Тако Господ погледа Јова.
10 Потом Господ врати Јова у пређашње стање јер се помолио за своје пријатеље. Господ му удвостручи све што је имао.
11 Тад му дођоше сва браћа његова, све сестре његове и сви ранији познаници. Погостише се с њим у његовој кући, жалећи га и тешећи га због свих невоља његових које је Господ на њега пустио. Сви му дадоше по златник и по златан прстен.
12 И Господ благослови Јова више него раније. Имао је четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду јармова волова и хиљаду магарица.
13 Имао је седам синова и три кћери.
14 Првој је дао име Јемима, другој Кесија и трећој Керенапуха.
15 У свој земљи није било тако лепих девојака као што су биле кћери Јовове. Отац њихов даде им једнако наследство као и браћи њиховој.
16 После тога поживе Јов сто четрдесет година и видео је децу своју и потомке своје до четвртог колена.
17 Потом умре Јов, стар и сит живота.