Job 38
1 Тад одговори Господ Јову из вихора говорећи:
2 „Ко је тај који промисао замрачује речима без смисла?
3 Опаши бокове своје као јунак. Ја ћу те питати, а ти објашњавај.
4 Где си био кад сам земљу утемељио? Кажи ако ти је знање разумно.
5 Ко јој је одредио мере да их ти знаш? Ко је преко ње уже растегао?
6 На чему јој стоје темељи? Ко јој је угаони камен поставио?
7 Док су клицале звезде јутарње, узвикивали су синови Божји.
8 Ко је вратима затворио море кад излази из мајчине утробе?
9 Оденуо сам га облаком као одећом и тамом као пеленом.
10 Поставио сам му закон, ставио сам му врата и пречаге.
11 Тада сам му рекао: ‘Дотле долази, а даље – не! Ту нека се ломи понос таласа твојих!’
12 Откад постојиш, да ли си икад заповедао јутру и зори показао место њено?
13 Да ли си зграбио крајеве земље да се из ње безбожници истресу?
14 Или да се направи као восак печатни и да се као хаљина обоји?
15 Да се безбожницима светлост одузме и рука подигнута сломи?
16 Да ли си продро до извора мора? Да ли си по дну бездана ишао?
17 Да ли си отварао врата смрти? Да ли си сен смрти видео?
18 Јеси ли пространство земље сагледао? Кажи ако све то знаш!
19 Где је пут стану светлости? Где тама пребива?
20 Можеш ли их одвести у област њихову, знаш ли стазе до куће њихове?
21 Ти као да знаш то! Ти си се онда родио па је велики број дана твојих!
22 Јеси ли улазио у ризнице снега? Јеси ли видео складишта града?
23 Њих чувам за време невоље, за дан рата и битке.
24 Којим путем се светлост дели и ветар источни по земљи шири?
25 Ко је развалио преграду поплави и пут муњи и грому?
26 Тако пада киша по земљи ненастањеној и по пустињи, где нема људи.
27 Напаја пуста и неплодна места и чини да се зазелене.
28 Има ли киша оца? Ко је родио капи росе?
29 Из чије утробе лед излази, ко рађа слану небеску?
30 Како се вода стврдне као камен и површине воде заледе?
31 Можеш ли да свежеш Влашиће и развежеш споне Ориону?
32 Изводиш ли на време Даницу и Медведа с његовом децом?
33 Знаш ли законе неба? Можеш ли утицати на земљу?
34 Можеш ли облацима викнути да те пљусак облије?
35 Пушташ ли муње да иду и да ти се јављају: ‘Ево нас!’?
36 Ко је поставио у облачине мудрост? Ко даје мислима разум?
37 Ко броји мудро облаке и ко излива мехове небеске
38 Да прах очврсне и грумени ослепе?
39 Ловиш ли ти лавици плен и утолиш ли ти глад лавићима
40 док у пећинама леже и чекају плен?
41 Ко припрема гаврану храну његову док птићи његови креште Богу и облећу без хране?