Job 37
1 Од тога дрхти срце моје, искаче са свог места.
2 Слушајте, послушајте тутњаву гласа његовог како се ори из уста његових.
3 Пушта га да лети под целим небом и светлост своју до крајева земље.
4 За њом грми глас, ори се глас величанствени.
5 Бог грми гласом величанственим, велика дела чини, која ми не схватамо.
6 Он говори снегу: ‘Прекриј земљу!’ Тако и киши и јаком пљуску.
7 Ставља печат на руку сваком човеку, да сви сазнају дело његово.
8 Звер се увлачи у јаму своју и остаје на свом лежају.
9 Олуја долази из станишта свог, а са севера студен.
10 Од даха Божјег ствара се лед и стежу се пространства водена.
11 Он снабдева облаке влагом и муња сева кроз облаке.
12 Он их по својој одлуци премешта, чине шта им наложи по целој земљи.
13 Шаље их да казни земљу, или да је милошћу обдари.
14 Послушај то, Јове, примири се. Размисли о чудесима Божјим.
15 Да ли знаш како је Бог то уредио да у облацима муња блесне?
16 Знаш ли како облаци висе, та чудеса Свемогућег?
17 Теби се одећа загреје кад се земља смири под јужним ветром.
18 Да ли си ти с њим небеса разапињао, чврста као огледало саливено?
19 Поучи нас како да му се обратимо, не сналазимо се пред тамом.
20 Треба ли да му се каже да ја говорим? Да ли је неко казао да жели да буде уништен?
21 Сад се не може видети светлост кад је иза облака. Ветар их растера кад дуне.
22 Са севера златна светлост долази, Господ је у величанственом сјају.
23 Он је свемогућ, не можемо га схватити, велики је у суду и у правди и никог не мучи.
24 Зато га се људи боје јер не гледа срце охоло.”