Job 27
1 Јов настави своје излагање говорећи:
2 „Нека је жив Бог, који ми је парницу моју одбацио, и Свемогући, који ми је душу ојадио!
3 Док дишем и док је дух Божји у ноздрвама мојим,
4 Неће усне моје говорити неправду, нити ће лагати језик мој.
5 Не дао Бог да се слажем с вама, до задњег даха бранићу невиност своју.
6 Чврсто стојим у праведности својој и нећу је напустити, ниједан дан ми не осуђује срце моје.
7 Нека непријатељу мом буде као злочинцу и мом противнику као зликовцу.
8 Чему се нада зликовац на крају кад му Бог душу ишчупа?
9 Да ли ће Бог чути јаук његов кад се невоље свале на њега?
10 Зар ће се он радовати Свемогућем? Да ли ће се стално Богу молити?
11 Поучићу вас прсту Божјем и нећу сакрити намере Свемогућег.
12 Ето, све то и сами знате, зашто мисли ваше лутају?
13 Такав је део злом човеку пред Богом и наследство зликовцу од Свемогућег.
14 Ако му се множе синови, то је за мач, и потомци његови неће хлеба имати.
15 Оне који остану смрт ће зграбити и удовице њихове неће плакати.
16 Ако нагомилају сребра као праха и накупе одеће као блата,
17 Он сакупља, али ће праведник обући, а сребро ће невини поделити.
18 Као мољац гради кућу своју, као колибу коју чувар начини.
19 Богати легне и ништа не односи, отвори очи, а ничег нема.
20 Страхоте ће га преплавити, у ноћи ће га олуја однети.
21 Ветар источни га подиже и он одлази, односи га с места његовог.
22 То ће Бог на њега нанети и неће га жалити, стално ће бежати од руке његове.
23 Пљескају за њим рукама, а звижде за њим на месту његовом.