1Потом Јов одговори говорећи:
2„Како си помогао немоћном? Како си пружио руку слабом?
3Како си лепо саветовао неразумног, колику мудрост си показао?
4Коме си упутио говор? Ко те је надахнуо?
5Дрхте покојници пред њим и под водом становници њени.
6Пребивалиште покојника пред њим је откривено, подземље нема застор.
7Разастро је север над безданом, ни на чему земља лебди.
8Сакупља воду у облаке своје и они се под њом не цепају.
9Он прекрива престо свој, разапиње над њим облак свој.
10Поставио је круг око воде, где се раздвајају светлост и тама.
11Тресу се стубови небески и дрхћу од претње његове.
12Силом својом је умирио море, мудрошћу својом неман уништио.
13Духом својим украсио је небеса, руком својом пробио је брзу змију.
14Гле, то су само рубови путева његових, само шапат чујемо о њему. А ко ће разумети гром силе његове?”