Job 16
1 Потом Јов одговори говорећи:
2 „Слушао сам таквих много, јадни сте ми ви тешиоци.
3 Јесу ли при крају празне речи? Шта те тера да ми тако одговараш?
4 И ја бих могао да говорим као ви да вам је душа ваша на месту душе моје. Могао бих вас засути речима и климати главом према вама.
5 Могао бих да вас храбрим устима својим и тешим вас уснама својим.
6 Међутим, ако проговорим, неће ме бол проћи, а ако заћутим, да ли ће он отићи од мене?
7 Ех, сад ме је измучио, уништио је сав род мој.
8 Устао је да сведочи против мене, патња се подиже и оптужује ме у очи.
9 Гнев његов ме растрже, шкргуће зубима и баца се на мене. Непријатељи моји севају очима на мене.
10 Разваљују на мене уста своја, срамно ме ударају по образима, скупљају се заједно против мене.
11 Бог ме је предао зликовцима и у руке злочинаца изручио.
12 Био сам миран, а кад ме уздрма, ухвати ме за врат и смрска ме, постави ме себи за мету.
13 Опколише ме његове стреле, немилосрдно ми бубреге пробада, на земљу просипа жуч моју.
14 Прави ми рану на рану, напада ме као ратник.
15 Тело сам увукао у врећу, забио сам главу у прах.
16 Лице је моје од плача црвено, на трепавицама лежи смртна сена.
17 Нема неправде у рукама мојим, молитва је моја чиста.
18 О, земљо! Не сакривај крв моју и вапај мој нека не престане!
19 Међутим, на небу је сведок мој, на висини је бранилац мој.
20 Пријатељи су ми подсмевачи, кроз сузе гледам Бога.
21 Може ли се човек правдати пред Богом као човек пред ближњим својим?
22 Приближава се крај годинама мојим и полазим на пут с ког се не враћа.