Jeremiah 44
1 Реч која дође Јеремији за све Јудејце који су боравили у земљи египатској, који су живели у Магдалу, Тафнесу, Нову и у области Патроса, која говори:
2 Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: „Ви сте видели све несреће које свалих на Јерусалим и на све градове Јудине. Ево, данас су пусти и нико у њима не живи.
3 То је због зла њиховог којег су чинили да би ме гневили док су ишли да каде и да служе туђим боговима, које нису познавали ни они, ни ви, ни очеви ваши.
4 Слао сам вам све слуге своје стално, пророке да вам говоре: ‘Не чините те гадости које мрзим!’
5 Међутим, они не послушаше, нити пригнуше уво своје да се одврате од злоће своје и да не каде туђим боговима.
6 Зато се излише јарост моја и гнев мој и распламсаше се по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, па постадоше развалине и пустош, као што су данас.”
7 Сад, овако говори Господ, Бог Саваот, Бог Израиљев: „Зашто сами сваљујете на себе тако велику несрећу? Истребљујете из Јудеје људе, жене, децу и одојчад, тако да нико не остане.
8 Ви ме гневите делима руку својих, кадите туђим боговима у земљи египатској, у коју сте дошли да се населите. Тако се истребљујете и постајете клетва и ругло код свих варвара на земљи.
9 Јесте ли заборавили зла отаца својих, зла царева јудејских, зла великаша ваших, зла своја и зла жена својих почињена у земљи Јудиној и по улицама јерусалимским?
10 До данас се нису понизили, не боје се и не иду по закону мом и заповестима мојим које сам ставио пред лице ваше и пред лице отаца ваших.”
11 Зато овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: „Ево, окрећем лице своје вама на зло, да затрем све Јудејце.
12 Узећу остатак Јудин који је пошао у земљу египатску да се ту настани. Сви ће изгинути у земљи египатској. Пашће од мача, умираће од глади, изгинуће сви, мало и велико. Помреће од мача, од глади и биће клетва, гроза, проклетство и поруга.
13 Казнићу све који се настане у земљи египатској, као што сам казнио Јерусалим мачем, глађу и кугом.
14 Ниједан од Јудиног остатка који је дошао у земљу египатску да се тамо настани неће утећи ни умаћи да се врати у земљу Јудину, за којом им душа чезне, да се ту населе. Неће се вратити, осим бегунаца.”
15 Тада одговорише Јеремији сви мушкарци који су знали да им жене каде туђим боговима, све жене које су тамо стајале у великом броју и сав народ који је живео у земљи египатској и у Патросу, говорећи:
16 „Речи које си нам казао у име Господње нећемо да слушамо!
17 Урадићемо све оно што је изашло из наших уста: кадићемо царици небеској, приносићемо наливе, као што смо чинили ми, очеви наши, цареви наши, великаши наши по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским. Тада смо имали хлеба у изобиљу, било нам је добро и зло не видесмо.
18 Откако смо престали да кадимо царици небеској и да приносимо наливе, оскудевамо у свему и гинемо од мача и од глади.
19 Кад кадимо царици небеској и приносимо јој наливе, зар смо без знања својих мужева пекли колаче с њеним ликом и приносили наливе?”
20 Тада Јеремија рече свем народу, мушкарцима, женама и свима који су му говорили, говорећи:
21 „Зар није Господа погодио тамјан којим сте кадили по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским ви, очеви ваши, цареви ваши, великаши ваши и народ земаљски? Није ли га то погодило у срце?
22 Господ није могао да поднесе злодела ваша и гадости које сте чинили. Зато је земља ваша постала пустош, гроза и проклетство. Нико у њој не станује до дана данашњег.
23 Зато што сте палили тамјан, грешили Господу, нисте слушали глас Господњи, нисте ишли по закону његовом, заповестима његовим и сведочанству његовом, снашло вас је ово зло које данас видите.” Затим рече Јеремија свем народу и свим женама:
24 „Чујте реч Господњу сви Јудејци који сте у земљи египатској.
25 Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев, говорећи: ‘Ви и жене ваше што рекосте устима својим, извршисте рукама својим, говорећи: Испунићемо завете своје! Заветовали смо се да кадимо царици небеској и да јој наливе приносимо! Ви испунисте и одржасте завет свој!
26 Зато чујте реч Господњу сви Јудејци који боравите у земљи египатској: Ево, ја се заклињем великим именом својим’, говори Господ, ‘да име моје не узима у уста ниједан Јудејац у земљи египатској и да не каже: Тако да је жив Господ, Господ!
27 Ево, пазим на њих због зла, а не због добра. Сви Јудејци који су у земљи египатској изгинуће од мача и од глади, до последњег.
28 Мало њих ће избећи мач и вратиће се из земље египатске у земљу Јудину. Сав остатак Јудин који је отишао у земљу египатску да се настани схватиће чија се реч испунила, моја или њихова.
29 Ово нек вам буде знак’, говори Господ, ‘да ћу вас казнити на овом месту, да бисте знали да ће се испунити на вама претња моја.’
30 Овако говори Господ: ‘Ево, предаћу фараона Хофру, цара египатског, у руке непријатељима његовим и у руке оних који траже главу његову, као што сам цара Јудиног Седекију предао у руке цару вавилонском Навуходоносору, непријатељу његовом, који је тражио главу његову.’”