1Кад је Јеремија целом народу изговорио све речи Господа, Бога њиховог, све речи које им је наложио Господ Бог њихов,
2тада Осајин син Азарија, Каријин син Јоанан, и сви они охоли људи рекоше Јеремији: „Ти лажеш то што говориш! Није те Господ, Бог наш, послао да нам кажеш: ‘Не идите у Египат да се тамо настаните.’
3Ниријев син Варух је тебе наговорио да нас предаш у руке Халдејцима да нас погубе или да нас одведу у ропство у Вавилон.”
4Тако Каријин син Јоанан, сви војни заповедници и сав народ не послушаше глас Господњи да остану у земљи Јудиној.
5Каријин син Јоанан и сви војни заповедници поведоше преостале Јудејце који су се вратили од варвара, где су били прогнани, да би живели у земљи Јудиној:
6људе, жене, децу, кћери цареве и све душе које је оставио заповедник телесне страже Невузардан с Годолијом, сином Ахикама, сина Сафановог, и пророка Јеремију и Ниријевог сина Варуха.
7Они отидоше у земљу египатску, не послушавши глас Господњи, и дођоше у Тафнес.
8У Тафнесу дође реч Господња Јеремији говорећи:
9„Узми у руке велико камење и замалтериши га у под на улазу у двор фараонов у Тафнесу пред очима Јудејаца.
10Тада им реци: Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: ‘Ево, ја шаљем и доводим цара вавилонског Навуходоносора, слугу свога. Он ће поставити престо свој на камење ово које сам прекрио и над њим ће поставити застор.
11Он ће доћи и удариће земљу египатску: Ко је за смрт – у смрт! Ко је за ропство – у ропство! Ко је за мач – под мач!
12Спалићу огњем храмове богова египатских. Очистиће се земља египатска као што пастир истреса огртач свој. Онда ће он мирно отићи.
13Он ће изломити стубове у Храму сунца у земљи египатској и спалиће огњем храмове богова египатских.’”