Jeremiah 25
1 Реч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јосијиног сина Јоакима, цара Јудиног, а прве године цара вавилонског Навуходоносора.
2 Пророк Јеремија рече целом народу Јудином и становницима јерусалимским говорећи:
3 „Од тринаесте године Амоновог сина Јосије, цара Јудиног, до данас, ове двадесет три године, долазила ми је реч Господња. Ја сам вам стално говорио, али ви нисте слушали.
4 Господ вам је стално слао све слуге своје, пророке, али ви нисте слушали, нити сте пригнули уши своје да бисте чули.
5 Они су вам говорили: ‘Сви се вратите са злог пута свог и од злих дела својих, па ћете остати у земљи коју је Господ дао вама и очевима вашим одувек и заувек.
6 Немојте ићи за другим боговима да им служите и да им се клањате. Немојте ме гневити делима ваших руку, па вам нећу зло учинити.
7 Међутим, ви ме не послушасте’, говори Господ, ‘него сте ме гневили делима руку својих, на своју пропаст.’”
8 Зато овако говори Господ Саваот: „Зато што нисте послушали речи моје,
9 ево, ја ћу послати и довешћу све народе са севера”, говори Господ, „и цара вавилонског Навуходоносора, слугу свога. Довешћу их на ову земљу и на становнике њене и на све околне народе. Уништићу их и учинићу да буду ужас, ругло и пустош вечна.
10 Учинићу да међу њима нестане сваки глас радости, глас весеља, глас жеников, глас невестин, звук жрвња и пламен светиљке.
11 Сва та земља претвориће се у пустош и пустињу и сви ће варвари служити цару вавилонском седамдесет година.
12 Кад се наврши седамдесет година, казнићу цара вавилонског и оне варваре”, говори Господ, „због безакоња њихових и претворићу земљу халдејску у пустош вечну.
13 Довешћу на ту земљу све претње које сам рекао и све што је написано у овој књизи што је пророковао Јеремија за све варваре.
14 Они ће служити многим варварима и моћним царевима. Ја ћу им платити по делима њиховим и по делима руку њихових.”
15 Овако ми рече Господ, Бог Израиљев: „Узми ову чашу вина и гнева мог из моје руке и напој из ње све варваре којима ћу те послати.
16 Нека пију да се тетурају и нека се избезуме због мача који ћу међу њих послати.”
17 Ја узех чашу из руке Господње и напојих из ње све варваре којима ме Господ посла:
18 Јерусалим, градови Јудини, цареви његови и великаши његови нека постану пустош, ругло, подсмех и проклетство, као што су и данас;
19 фараон, цар египатски, слуге његове, великаши његови и сав народ његов,
20 сва мешавина народа, сви цареви земље Уза, сви цареви земље филистејске: Аскалон, Газа, Акарон и остатак од Азота,
21 Едом, Моав и синови Амонови,
22 сви цареви тирски, сви цареви сидонски и цареви острва у мору,
23 Дедан, Тема, Вуз и они острижене косе,
24 сви цареви арабијски, сви цареви мешавине народа који живе у пустињи,
25 сви цареви зимријски, сви цареви еламски, сви цареви мидски,
26 сви цареви северни који су близу или далеко, и један и други, сва царства земаљска која су на земљи. А цар од Сисака пиће после њих.
27 Тада им реци: „Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: ‘Пијте и опијте се! Бљујте! Падните да не устанете пред мачем који ћу пустити међу вас!’
28 Ако не буду хтели да узму чашу из твоје руке да пију, тада им реци: ‘Овако говори Господ Саваот: Морате да пијете!
29 Јер, ево, пуштам зло на град који се зове мојим именом, а ви да прођете без казне? Нећете остати без казне јер ћу довести мач на све становнике земље’”, говори Господ Саваот.
30 „Ти им пророкуј све ове речи и реци им: ‘Господ грми с висине, грми гласом из боравишта свога светог. Грми изнад поља свог, подвикује као они који грожђе газе. До свих становника земље,
31 до краја земље допире глас. Господ се суди с варварима, суди сваком телу. Зликовце ће мачу предати’, говори Господ.
32 Овако говори Господ Саваот: ‘Ево, несрећа долази од варвара до варвара. Силан се вихор диже с крајева земаљских!’”
33 Побијених Господњих биће у тај дан с краја на крај земље. Они неће бити ожаљени, нити ће се покупити и сахранити. Они ће бити ћубриво за земљу.
34 Јаучите, пастири, и вичите! Ваљајте се у прашини, гоничи стада! Дошли су дани за ваше клање, разбиће вас и пашћете као чаше скупоцене.
35 Нема пастирима уточишта, ни спасења гоничима стада.
36 Разлеже се глас пастира, вапе гоничи стада јер Господ затире пашњаке њихове.
37 Нестају мирни пашњаци од жестоког гнева Господњег.
38 Лавић напушта скровиште своје јер ће опустети земља њихова од жестине затирача и јарости гнева његовог.