Bible

1 Господ ми показа и, гле, две котарице смокава стајале су пред храмом Господњим. Вавилонски цар Навуходоносор био је заробио Јоакимовог сина Јехонију, цара Јудиног, великаше јудејске, занатлије и коваче и одвео их у Вавилон. 2 У једној су котарици биле врло добре смокве, какве су ране смокве, а у другој котарици биле су врло рђаве смокве, које се нису могле јести. 3 Господ ми рече: „Јеремија, шта видиш?” Ја одговорих: „Смокве над смоквама. Боље од бољих и најгоре, толико лоше да се не могу јести.” 4 Тада ми дође реч Господња говорећи: 5 „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Као на те добре смокве, тако ћу милостиво погледати робље Јудино које сам отерао из овог места у земљу халдејску. 6 Обратићу око своје на њих и опет ћу их довести у ову земљу. Подићи ћу их и нећу их више разарати. Засадићу их и нећу их ишчупати. 7 Даћу им срце да познају да сам ја Господ. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог ако се свим срцем мени обрате. 8 А као што су рђаве смокве да се не могу јести’, говори Господ, ‘таквим ћу учинити цара Јудиног Седекију, великаше његове и преостале Јерусалимљане, који су остали у овој земљи, и оне који бораве у земљи египатској. 9 Учинићу их страшилима по свим местима куда их расејем. 10 Послаћу на њих мач, глад и кугу док се не истребе са земље коју сам био дао њима и очевима њиховим.’”