Jeremiah 18
1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2 „Устани и сиђи у кућу лончареву. Тамо ћу ти саопштити своје речи.”
3 Тада сиђох у кућу лончареву и, гле, он је радио на лончарском точку.
4 Тад се поквари посуда у лончаревој руци коју је правио од иловаче. Он начини другу, која је у очима лончаревим била добра.
5 Тада ми дође реч Господња говорећи:
6 „Зар не могу да чиним као лончар, доме Израиљев?”, говори Господ. „Ето, као што је иловача у руци лончаревој, тако сте и ви у мојој руци, доме Израиљев.
7 Кад објавим народу или царству да ћу их истребити, уништити и затрти,
8 и тај се народ одврати од зла за које сам им говорио, ја ћу одустати од несреће коју сам им наменио.
9 Кад кажем народу или царству да ћу да га сазидам и засадим,
10 ако учини зло у очима мојим, не слушајући глас мој, одустаћу од добра које сам рекао да ћу учинити.
11 Сад, кажи Јудејцима и становницима Јерусалима и реци: ‘Овако говори Господ: Ево, ја вам спремам несрећу и спремам наум против вас. Нека се свако врати с пута свога злог! Поправите путеве своје и дела своја!’”
12 Они одговорише: „Узалуд! Ми ћемо ићи за својим намерама и радићемо по окорелости злог срца свог!”
13 Зато овако говори Господ: „Питајте међу варварима да ли је неко то чуо? Срамоту велику учини девојка Израиљева.
14 Нестаје ли са стена снег ливански? Пресушују ли воде далеке што студене теку?
15 А народ мој заборави мене! Каде ништавилу, посрћу на путевима својим, на стазама древним, иду путевима непоравнатим.
16 У пустош се претворила земља њихова, на срамоту вечну. Ко год прође преко ње, згражава се и маше главом својом.
17 Развитлаћу их пред непријатељем као ветар источни. Показаћу им леђа, а не лице у дан несреће њихове.”
18 Тада они рекоше: „Хајде да се заверимо против Јеремије! Не нестаје свештенику закон, ни мудром савет, ни реч пророку. Ударимо га језиком, и не обраћајмо пажњу на сваку реч његову.”
19 Господе! Обрати пажњу, и чуј глас противника мојих!
20 Зар се на добро узвраћа злом? Јаму ми копају! Сети се како сам стајао пред лицем твојим и говорио за добро њихово да одвратим од њих гнев твој!
21 Зато предај глади синове њихове и погуби их руком мача! Нека без деце и удовице буду жене њихове! Нека помру од куге мужеви њихови, а мач нека посече у боју младиће њихове!
22 Нека се проломи вапај из кућа њихових кад изненада на њих пљачкаше доведеш. Они ископаше јаму да ме ухвате, поставиће замке ногама мојим.
23 А ти, Господе, знаш све намере њихове да ме убију. Немој да им опростиш злочинства њихова, немој да избришеш пред собом грехе њихове! Нека падну пред лицем твојим, казни их у време гнева свога!