Jeremiah 17
1 „Записан је Јудин грех писаљком гвозденом и врхом дијаманта урезан је на плочи срца њихових и на роговима жртвеника њихових
2 да би се сећали синови њихови жртвеника њихових и идола њихових на зеленом дрвећу по брестовима високим.
3 Брда и поља! Све твоје имање и све благо твоје даћу да се разграби и твоја узвишења због греха твог по свим границама твојим.
4 Мораћеш оставити наследство своје које сам ти дао. Учинићу да служиш непријатељима својим у земљи коју не познајеш. Ви сте распалили огањ гнева мог који ће горети вечно.”
5 Овако говори Господ: „Нека је проклет човек који се у човека узда, тело сматра мишицом својом и од Господа одступа срце његово.
6 Он је као грм у пустињи и не види кад добро долази. Он стоји у усахлој пустињи, у земљи сланој и ненастањеној.
7 Нека је благословен човек који се у Господа узда и коме је узданица – Господ!
8 Он је као дрво засађено крај воде, које пружа потоку корење своје. Оно не осећа кад жега дође, него му се лист зелени. Нема бриге у години сушној и не престаје плод да рађа.
9 Горе је од свега срце непоправљиво. Ко ће га разумети?
10 Ја, Господ, истражујем срце и испитујем бубреге да бих дао сваком по путевима његовим, по плодовима дела његових.”
11 Као кад јаребица на јајима лежи, а не излегне, такав је онај који неправедно богатство стиче. Оставиће га у половини живота свога и полудеће на крају.
12 Славан трон уздигнут од почетка место је светиње наше.
13 Господе, надо Израиљева! Постидеће се сви који те напусте. У прах ће се записати они који од тебе одступе јер су оставили извор воде живе, Господа!
14 Исцели ме, Господе, и бићу исцељен. Спаси ме, и бићу спасен, јер ти си хвала моја.
15 Гле, они ми говоре: „Где је реч Господња? Нека дође!”
16 Ја те нисам притискао пастир да будем. Ти знаш да нисам желео кобни дан. Пред тобом је све што је излазило из уста мојих.
17 Не буди ми страх, ти уточиште моје, у дан несреће.
18 Нека се посраме прогонитељи моји, а не ја. Пусти на њих дан несреће, разбиј их ударом двоструким.
19 Овако ми рече Господ: „Иди и стани на врата синова народа, на која улазе и излазе цареви Јудини, и на сва врата јерусалимска.
20 Кажи им: ‘Чујте реч Господњу цареви Јудини, сви Јудејци и сви Јерусалимљани који улазите на ова врата.
21 Овако говори Господ: Да бисте сачували душе своје, немојте да носите терет у дан суботњи и не уносите га кроз врата јерусалимска.
22 Немојте да износите терет из кућа својих у дан суботњи и немојте да радите никакав посао, него празнујте дан суботњи као што сам наложио очевима вашим.
23 Они ме не послушаше и не пригнуше уво своје, него тврдоглаво одбише да чују и да приме поуку.
24 Ако ме послушате, говори Господ, да не носите терет кроз врата овог града у дан суботњи и да празнујете дан суботњи и тада ништа не радите,
25 тада ће улазити на врата овог града цареви и кнезови који седе на престолу Давидовом на колима и на коњима, они и великаши њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стално ће бити насељен град овај.
26 Долазите из градова Јудиних, из околине Јерусалима, из земље Венијаминове, из равнице, с брда и с југа. Доносиће жртве паљенице, приносе, дарове и тамјан и жртве захвалнице у храм Господњи.
27 Ако ме не послушате да празнујете дан суботњи и ако будете носили терет улазећи на врата јерусалимска у дан суботњи, онда ћу распалити огањ на вратима његовим. Пламен ће прождирати палате јерусалимске и неће се угасити.’”