Bible

1 Откуда ратови и откуда борбе међу вама? Не долазе ли од ваших наслада које се боре у вашим удовима? 2 Жудите – и немате, убијате и завидите – и не можете да постигнете, борите се и војујете; немате зато што не иштете. 3 Ви иштете и не примате, зато што зло иштете – да у својим сластима потрошите. 4 Прељубници, не знате ли да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Ко, дакле, хоће да буде пријатељ свету, постаје непријатељ Божји. 5 Или мислите да Писмо узалуд говори: „До зависти чезне дух који се настанио у нама?” 6 Али даје већу благодат. Зато говори: „Бог се супротставља охолима, а понизнима даје благодат.” 7 Потчините се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побећи ће од вас. 8 Приближите се Богу и он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, и осветите срца, ви људи подељене душе. 9 Осетите своју беду и тугујте и заплачите. Нека се ваш смех претвори у жалост, а радост у тугу. 10 Будите понизни пред Господом и он ће вас узвисити. 11 Не опадајте један другога, браћо! Ко опада брата или осуђује свога брата, опада закон и осуђује закон; ако пак осуђујеш закон, не извршујеш закон, него си његов судија. 12 Законодавац и судија је само један – који може да спасе и погуби. А ко си ти што осуђујеш ближњега? 13 Слушајте сад ви који говорите: „Данас или сутра поћи ћемо у тај и тај град, и провешћемо онде годину дана, и трговаћемо, и зарадићемо”; 14 ви, који не знате шта ће бити сутра. Јер какав је ваш живот? Ви сте водена пара, која се замало покаже и онда нестане. 15 Уместо да говорите: „Ако Господ хтедне, живећемо и учинићемо ово или оно.” 16 А овако се хвалите у својој разметљивости. Свака таква хвала је зла. 17 Ко, дакле, зна да чини добро, а не чини, грех му је.