1За време јудејског цара Ахаза, сина Јотама, сина Озије, дођоше Ресин, цар Арама, и Факеј, син Ремалијин, цар Израиљев, на Јерусалим. Нападоше га, али га не освојише.
2Тада јавише дому Давидовом рекавши: „Арамејци су се разместили у Јефрему.” Тада устрепта срце Ахазово и срце народа његовог као што у шуми трепери лишће од ветра.
3Тада рече Господ Исаији: „Изађите пред Ахаза ти и син твој Сеарјасув на крај водовода код горњег језера, на пут код бељаревог поља.
4Тада му кажи: Чувај се и буди миран! Нека се не плаши срце твоје од ова два угарка задимљена, од распаљеног гнева Ресиновог и арамејског и од сина Ремалијиног.
5Зато што су се Арамејци и Јефрем и син Ремалијин удружили да те упропасте и говоре:
6Хајдемо на Јудеју да је притиснемо и освојимо и зацаримо у њој сина Тавеиловог,
7зато овако говори Господ: ‘То се неће десити и неће се догодити!’
8Глава Араму је Дамаск, а глава Дамаску је Ресин. Још шездесет пет година и Јефрем ће пропасти, тако да као народ неће постојати.
9Глава Јефрему је Самарија, а глава Самарији је син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати!”
10Потом рече Господ Ахазу говорећи:
11„Заишти од Господа, Бога свога, знак из дубине подземља или одгоре, на висини.”
12Међутим, Ахаз рече: „Нећу да тражим, нити ћу да искушавам Господа.”
13Тада рече Исаија: „Послушајте сад, доме Давидов! Зар вам је мало што људима досађујете, него и Богу мом досађујете?
14Зато ће вам сам Господ дати знак: Ето, девојка ће зачети, родиће сина и даће му име Емануило.
15Масло и мед ће јести док не научи да зло одбацује, а добро прихвата.
16Пре него што дечак не научи да одбацује зло, а изабира добро, опустеће земља од двојице царева којих се ти бојиш.
17Господ ће пустити дане на тебе, на народ твој и на дом оца твог каквих није било откад се Јефрем одвојио од Јуде преко цара асирског.
18У тај дан ће Господ зазвиждати мувама које су на ушћу река египатских и пчелама у земљи асирској.
19Оне ће доћи и попадаће по пустим долинама, у процепе стена, на сваки жбун и сваки извор.
20У тај дан Господ ће обријати бритвом изнајмљеном с оне стране реке, царем асирским, косу с главе, длаке с ногу, а такође и браду.
21У тај дан биће да ко сачува кравицу и две овце,
22храниће се маслом од мноштва млека. Масло и мед јешће ко год у земљи преостане.
23У тај дан биће да свако место с хиљаду чокота, које вреди хиљаду сребрника, у чкаљ и трње зарасте.
24Ићи ће се тамо са стрелом и луком јер ће сва земља бити чкаљ и трње.
25По свим брдима где се мотиком копало нико неће ићи због страха од чкаља и трња, него ће бити паша говедима и газиће их овце.”