1Као кад огањ грање разгори и вода од огња проври, тако нека познају име твоје непријатељи твоји и пред тобом варвари задрхте.
2Док си чинио дела неочекивана, ти си силазио и планине су дрхтале пред тобом.
3Од давнина није се чуло ни сазнало ни око видело да је неки бог, осим тебе, тако чинио онима који су му веровали.
4Помажеш оном који радо правду чини, који те се сећају на путевима твојим. Ето, разгневио си се јер смо грешили стално отпадништвом својим.
5Тако сви нечисти постадосмо и правда наша као одећа нечиста. Сви као лист отпадосмо и као ветар нас разносе греси наши.
6Нико не призива име твоје, нико не устаје да се небо држи. Ти си од нас сакрио лице своје и предао у руке грехова наших.
7Сад, Господе, ти си отац наш. Ми смо глина, а ти лончар наш, и сви смо дело руку твојих.
8Не срди се, Господе, веома и не сећај се стално грехова наших. Ево, погледај, сви смо народ твој!
9Опустеше градови свети твоји, Сион пустиња поста, а Јерусалим пустош.
10Храм, светиња наша и слава наша, у којем су те славили оци наши, у огњу изгоре. Уништене су све драгоцености наше.
11Хоћеш ли се, Господе, на то уздржавати, ћутати и жестоко нас притискати?