Isaiah 63
1 Ко је тај који долази из Едома, из Восора у одећи црвеној? Сјајно је одевен, поносно корача, пун силе своје. „Ја сам који по правди говори, који могу да спасавам!”
2 Зашто је црвена одећа твоја и рубље као у оног који у каци гази?
3 „Сам сам у каци газио, никог од народа није било. Изгазио сам их у гневу свом и згњечио у јарости својој. Одећу ми попрска крв њихова, тако да искаљах сву одећу своју.
4 Дан је освете био у срцу моме, дошла је година избављења мога.
5 Погледах, али не би помоћи. Зачудих се, али не би потпоре. Тада ми помогну мишица моја и подржа ме јарост моја.
6 Изгазих народе у гневу свом, опих их у јарости својој и пролих на земљу крв њихову.”
7 Славићу милост Господњу, све што нам Господ учини, многа добра дому Израиљевом, која учини по милосрђу свом и по великој доброти својој.
8 Он рече: „Заиста су народ мој, синови који неће изневерити.” Тако им он поста спаситељ.
9 У свакој тузи њиховој и он је тужан био, и спасао их анђелом пред собом. Откупио их је љубављу својом и милошћу својом, подигао их је и носио у све дане од давнина.
10 Међутим, они се одметнуше и ожалостише дух његов свети. Зато им је он постао непријатељ и ратовао против њих.
11 Тада се он сети времена старих, Мојсија и народа његовог: „Где је онај који их из воде извади, пастире стада свога? Где је онај који му удахну дух свој свети?
12 Он је водио десницу Мојсијеву силном мишицом својом. Пред њима је воду раздвојио да стекне себи име вечно.
13 Он их је провео дном бездана као коња кроз пустињу, тако да се не спотакоше.
14 Дух Господњи их је на одмориште водио као стоку која у долину силази. Тако си ти водио народ свој и стекао славно име своје.
15 Погледај с неба и види из боравишта твог светог и славног! Где је ревност твоја и сила твоја? Зар је нестало милосрђе твоје и самилост према мени?
16 Јер ти си отац наш! Авраам не зна за нас и Израиљ нас не познаје. Ти си отац наш и избавитељ наш. Од давнина је име твоје.
17 Зашто си дозволио да зађемо, Господе, с путева твојих, да отврдне срце наше тако да те се више не боји? Због слугу својих нека се врате племена, која су наследство твоје.
18 Закратко си прихватио народ светиње своје, погазише светињу твоју непријатељи наши.
19 Од давнина као да ниси владао над нама, као да нисмо призвали име твоје. Ох, кад би небеса раздерао и доле сишао да се планине пред тобом растворе!”