Bible

1 „Вичи из свег грла, не устежи се! Подигни глас свој попут трубе. Објави народу мом грех његов, дому Јаковљевом безакоње његово. 2 Питају ме дан за даном, желе да сазнају путеве моје. Као да су народ који правду чини и не напушта судове Божје, тако од мене траже судове праведне и желе да се Богу приближе. 3 ‘Зашто смо постили ако ти не видиш, и душе своје мучили ако ти не знаш?’ Гле, у дан кад постите, бавите се пословима својим и обављате све потребе своје. 4 Гле, ви постите, а препирете се и свађате, и ударате песницом опаком. Немојте постити као сада да би се на небу чуо глас ваш. 5 Зар ми је такав пост по вољи да се тог дана човек мучи? Да као трска савије главу своју и да простире кострет и пепео? Зар ћеш то звати постом и даном угодним Господу? 6 Зар није ово пост који волим: да развежеш свезе неправедне, да одрешиш ремење бремена, да ослободиш потлачене и све јармове сломиш? 7 Зар није да одломиш гладном хлеб свој, кад видиш нагог, да га оденеш, и да се не склањаш од ближњег свог? 8 Тада ће као зора синути светлост твоја, брзо ће процветати здравље твоје, пред тобом ће ићи правда твоја и биће ти залеђе слава Господња. 9 Кад призовеш, чуће те Господ, кад зовнеш, он ће рећи: ‘Ево ме!’ Уклониш ли из своје средине јарам, испружен прст и реч ружну, 10 ако гладном отвориш душу своју и нахраниш невољника, засијаће у мраку светлост твоја и постаће као подне тама твоја. 11 Господ ће те водити стално, и кад је суша, крепиће ти душу. Он ће јачати кости твоје, бићеш као врт заливен, као извор који никад не пресушује. 12 Твоји ће градити на рушевинама старим и поставићеш темеље будућим нараштајима. Прозваће те градитељем рушевина и обновитељем путева до насеља. 13 Ако зауставиш у суботу ногу своју, у свети дан не обављаш послове своје, назовеш суботу радошћу и светињом Господњом, поштујеш је одустајањем од пута, не обављаш послове своје и не преговараш, 14 тада ћеш се у Господу веселити. Извешћу те на висине земаљске, даћу ти да уживаш у наслеђу оца свога Јакова, јер то говоре уста Господња.”