Isaiah 57
1 Праведник умире и то нико не прима к срцу. Побожни се људи узимају и нико не мари. Пред лицем зла узима се праведник.
2 Он улази у мир. Почива на постељи својој сваки који је исправно ходио.
3 А ви, синови врачара, приђите овамо! Семе прељубничко и блудничко!
4 Коме се ви ругате? На кога разваљујете уста и језик плазите? Нисте ли ви пород шљама и легло лажи?
5 Ви који сте загрејани за кипове под сваким дрветом зеленим, који по увалама кољете децу своју и по раселинама стена!
6 Твој је део међу камењем поточним, то је, то је твоја плата! Њима си изливала принос и дарове приносила! Зар ме то теши?
7 На гори високој и уздигнутој стављаш постељу своју. Тамо улазиш да принесеш жртву своју.
8 Иза врата и довратка ставила си спомен свој. Далеко од мене распремаш лежај свој, пењеш се и размешташ. Волела си лежај њихов, место си бирала.
9 Ишла си цару с уљем и помадама многим. Далеко си послала гласнике своје, понизила си се до подземља.
10 Уморила си се од путовања многих, али ниси казала: „Узалуд.” Нашла си снагу у руци својој и зато ниси посустала.
11 Од кога си се уплашила и побојала да постанеш неверна? Више ме ниси спомињала и к срцу примала. Није ли зато што сам одавно ћутао, па ме се ниси бојала?
12 Ја ћу објавити праведност твоју, и неће ти помоћи дела твоја.
13 Кад повичеш, нека те избаве кипови које си скупила! Све њих однеће ветар, одуваће их у ништавило. Ко се у мене узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.
14 Тада ће се рећи: „Наспите, наспите, поравнајте пут! Уклоните препреке с пута народа мог!”
15 Овако говори Вишњи и Узвишени, чије је име Свети, и вечно живи: „Боравим на висини у светињи, али ја сам и с понизним и скрушеним, оживљујем дух смерних и крепим срца скромних.
16 Нећу се довека препирати, нити се стално гневити јер би ишчезли преда мном дух и душа које сам створио.
17 Због лакомости његове грешке гневио сам се, кажњавао, и од њега се удаљио, јер он оде путем срца свога.
18 Видео сам путеве његове, али ћу га исцелити. Водићу га и утешићу оне који с њим тугују.
19 Ставићу хвалу на усне његове: ‘Мир! Мир оном ко је далеко и оном ко је близу. Исцелићу га!’”, говори Господ.
20 Зликовци су као море узбуркано које не може да се смири, и доносе муљ и блато таласи његови.
21 „Нема мира грешницима”, говори Бог мој.