1Кад хоћу да Израиљ лечим, открива се безакоње Јефремово и злоћа Самарије. Само лажу, лопов проваљује, напољу разбојници нападају.
2Они не говоре у срцу свом да ја памтим сваку злоћу њихову. Сад су их опколила дела њихова, она су пред лицем мојим.
3Злоћом својом веселе цара и кнезове лажима својим.
4Сви прељубу чине. Они су као пећ зажарена коју пекар не одржава кад тесто замеси, док не ускисне.
5На празник цара нашег разболеше се кнезови од вина, а он подругљивцима пружа руку своју.
6Завере им срца жаре попут пећи. Сву ноћ пекар спава, а ујутру гори пламен огњени.
7Они као пећ пламте и прождиру судије своје. Падају сви цареви њихови, ниједан није мени завапио.
8Јефрем се с народима меша, Јефрем је погача непреврнута.
9Туђини му снагу црпу, а он не примећује! Оседела је коса његова, а он то не зна.
10Гордост Израиљева против њих сведочи. Они се не враћају Господу, Богу своме, и поред свега, они га не траже!
11Јефрем је као голуб, луд и безуман. Он Египат зове, у Асирију одлази!
12Кад оду тамо, разапећу мрежу своју, оборићу их као птице небеске, прекорићу их као што је казивано у збору њиховом.
13Тешко њима јер ме напустише! Пропаст на њих јер ме изневерише! Ја их избављам, а они лажу против мене!
14Не призивају ме из срца свога кад кукају са одра свога. Парају се због жита и вина, а мени пркосе.
15Ја сам их гајио, и снажио мишицу њихову, а они су ми зло смишљали!
16Обраћају се Валу, они су као варљив лук. Падају од мача кнезови њихови, због лажних језика својих. Ругаће им се у земљи египатској!