1„Дођите да се вратимо Господу! Он нас је раздерао, он ће нас исцелити, ранио нас и превио нас!
2Оживеће нас за два дана, трећег ће нас дана подићи и живећемо пред лицем његовим.
3Трудимо се да спознамо Господа! Он као зора сигурно долази, као киша долази, као позна киша која земљу натапа.”
4Шта да ти учиним, Јефреме? Шта да ти учиним, Јудо? Доброта је ваша као облак јутарњи, као роса која нестаје.
5Зато сам их преко пророка секао и убијао речима уста својих, јер је на светлост изашао суд твој.
6Мени је милост драга, а не жртва, познавање Бога више него жртва свеспаљна.
7Они прекршише завет као Адам, тако ме изневерише.
8Галад је град зликовачки, крвљу попрскан.
9Дружина је свештеничка као заседа разбојничка. Они убијају на путу за Сихем, злодела чине.
10У дому Израиљевом грозоту видим, Јефрем тамо блудничи, Израиљ се оскврњује.
11И теби је, Јудо, жетва спремна кад судбину окренем народа свога.