1У овоме што је речено главна ствар је: имамо таквога првосвештеника који је сео с десне стране престола величанства на небесима,
2као служитељ светиње и праве скиније коју је подигао Господ, а не човек.
3Јер сваки првосвештеник поставља се да приноси дарове и жртве; стога је потребно да овај има нешто што ће принети.
4Кад би он, дакле, био на земљи, не би био ни свештеник, пошто ту има свештеника који приносе дарове по закону;
5они служе слици и сенци небеских ствари, као што је Мојсију проречено кад је требало да подигне скинију: „Гледај”, рече, наиме, „да начиниш све по узору који ти је показан на гори.”
6Овако је пак добио изврснију службу уколико је посредник бољега савеза, који је на вишим обећањима као законом утврђен.
7Да је, наиме, онај први савез био беспрекоран, не би се тражило место за други.
8Јер корећи их говори: „Ево иду дани”, говори Господ, „и склопићу нови савез с домом Израиљевим и с домом Јудиним,
9не онако како сам склопио савез с њиховим очевима онога дана кад их узех за руку да их изведем из земље египатске, јер они не осташе у моме савезу, и ја њих занемарих”, говори Господ.
10„Јер ово је савез који ћу склопити с домом Израиљевим после оних дана”, говори Господ, „даћу своје законе у њихов ум и написаћу их на њиховим срцима, и бићу им Бог и они ће бити мој народ.
11И нико више неће поучавати свога суграђанина и нико свога брата говорећи: ‘Упознај Господа’, јер ће ме познавати сви од малога до великога међу њима,
12јер ћу бити милостив према њиховим неправдама и нећу се више сећати њихових грехова.”
13Тиме што каже „нови” савез, прогласио је застарелим онај први. А што застарева и овештава, није далеко од ишчезавања.