Hebrews 7
1 Јер овај Мелхиседек, салимски краљ, свештеник свевишњег Бога, који је изашао у сусрет Аврааму кад се овај враћао после пораза краљева и благословио га,
2 коме је Авраам одвојио и десетак од свега, чије име преведено значи прво „краљ праведности”, а затим и „салимски краљ”, то јест „краљ мира”,
3 без оца, без мајке, без родословља, немајући ни почетка данима ни свршетка животу, уподобљен Сину Божјем, остаје свештеник довека.
4 Погледајте само колики је овај коме је Авраам, патријарх, дао десетак од најбољег плена.
5 Додуше, и они од синова Левијевих који приме свештеничку службу имају наредбу да по закону узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако су и ови изашли из Авраамових бедара.
6 Међутим, онај који не води порекло од њих узео је десетак од Авраама и благословио је онога који има обећања.
7 А нико не може порећи да веће благосиља мање.
8 И овде узимају десетак смртни људи, а онде онај за кога се сведочи да живи.
9 И, да тако кажем, посредством Авраама је и Левије, који иначе узима десетак, дао десетак,
10 јер је био још у очевом бедру кад му је Мелхиседек изашао у сусрет.
11 Да је, дакле, било савршенства посредством левитског свештенства, јер је народ под њим добио закон, каква би још потреба била да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом и да се не зове по реду Ароновом?
12 Кад се, наиме, мења свештенство, мора доћи и до промене закона.
13 Јер за кога се ово говори припадао је другом племену – од којега нико није служио жртвенику.
14 А сасвим је очевидно да је Господ наш потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из овога племена Мојсије није ништа рекао.
15 Још више и потпуније је јасно кад се по сличности с Мелхиседеком поставља други свештеник,
16 који то није постао по закону телесног прописа, него по сили неуништивог живота.
17 Јер се за њега сведочи: „Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.”
18 Укида се, наиме, пређашња заповест зато што је била слаба и бескорисна,
19 јер закон није ништа усавршио, а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу.
20 И уколико не бива без заклетве – јер су они други постали свештеници без заклетве –
21 он пак са заклетвом – посредством онога који му говори: „Закле се Господ и неће се покајати: ‘Ти си свештеник довека!’”,
22 утолико је и Исус постао јемац бољег савеза.
23 И они су у великом броју постали свештеници зато што им смрт не дозвољава да остану;
24 овај пак има непролазно свештенство зато што он остаје довека.
25 Стога и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, пошто свагда живи – да се моли за њих.
26 Нама је, наиме, и доликовао такав првосвештеник – који је свет, безазлен, неокаљан, одвојен од грешника и који је постао више од небеса;
27 који нема свакодневно потребу – као првосвештеници – да приносе жртве прво за своје сопствене грехе, а затим за грехе народа; јер је он то учинио једном засвагда кад је принео самога себе.
28 Закон, наиме, поставља слабе људе за првосвештенике, а реч заклетве, дате после закона, Сина који је довека савршен.