Genesis 50
1 Тада Јосиф паде на лице оцу своме и плакаше целивајући га.
2 Потом Јосиф нареди слугама својим, лекарима, да му балсамују оца и они балсамоваше Израиља.
3 То је трајало четрдесет дана, јер толико траје балсамовање, а Египћани плакаху за њим седамдесет дана.
4 Кад је прошло време оплакивања, рече Јосиф онима у двору фараоновом говорећи: „Ако сам нашао милост пред вама, обратите се фараону и реците му да ме је
5 отац мој заклео и рекао: ‘Ево, ја умирем. Сахрани ме у гроб који сам припремио у земљи хананској.’ Желео бих да се тамо попнем и сахраним оца, а после ћу се вратити.”
6 Фараон одговори: „Иди горе и сахрани оца свога онако како те је заклео.”
7 Тада Јосиф отиде и сахрани оца свога. С њим се попеше сви дворани, управници двора и старешине земље египатске,
8 сва Јосифова породица, браћа његова и сродници оца његовог. Само децу своју, овце и говеда оставише у земљи гесемској.
9 С њим пођоше и кола и коњаници, тако да је била дуга поворка.
10 Кад су стигли на Атадово гумно, које је с оне стране Јордана, плакаху онде много и горко. Ту Јосиф учини седмодневну жалост.
11 Кад људи те земље, Хананци, видеше оплакивање на Атадовом гумну, рекоше: „Египћани су у великој жалости.” Зато прозваше то место с оне стране Јордана Египатска жалост.
12 Јаковљеви синови учинише онако како им је отац заповедио.
13 Однесоше га у земљу хананску и сахранише у пећину, коју, као гробницу, купи Авраам од Ефрона Хетејина, у пољу макпелском, наспрам Мамрије.
14 Пошто сахрани свога оца, Јосиф се врати у Египат с браћом својом и свима који су пошли с њим да сахране оца његовог.
15 Кад су браћа Јосифова видела да им је отац умро, рекоше: „Можда је Јосиф љут на нас, па ће нам се осветити за све зло које смо му нанели?”
16 Зато поручише Јосифу овако: „Пред своју смрт твој отац је
17 наредио: Овако кажите Јосифу: ‘Опрости браћи својој зло и грех које ти учинише.’ Сада опрости грех слугама Бога оца свога.” Чувши те речи, Јосиф заплака.
18 Потом дођоше и браћа његова, падоше пред њим и рекоше: „Твоје смо слуге!”
19 Јосиф им одговори: „Не бојте се! Зар сам ја уместо Бога?!
20 Ви сте мислили да ми наудите, али је Бог то преокренуо на добро, да учини оно што се сада дешава, да спасе живот многим људима.
21 Дакле, не бојте се! Ја ћу хранити вас и децу вашу.” И тако их умири ганувши им срца.
22 Јосиф живљаше у Египту с породицом оца свога и поживе сто десет година.
23 Виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена, а и синови Махира, сина Манасијиног, одрастоше на Јосифовим коленима.
24 Потом рече Јосиф браћи својој: „Ја ћу ускоро умрети. Међутим, Бог ће вас зацело походити и извешће вас из ове земље у земљу коју је заклетвом обећао Аврааму, Исаку и Јакову.”
25 Тада Јосиф закле синове Израиљеве и рече: „Заиста ће вас Бог походити. Ви тада однесите кости моје одавде.”
26 Потом умре Јосиф кад је имао сто десет година и балсамоваше га и ставише у ковчег у Египту.