1Ово су имена синова Израиљевих који сиђоше у Египат с Јаковом са својим породицама:
2Рувим, Симеун, Левије, Јуда,
3Исахар, Завулон и Венијамин,
4Дан, Нефталим, Гад и Асир.
5Укупно Јаковљевих потомака било је седамдесет душа, а Јосиф је већ био у Египту.
6Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7Потомци Израиљеви беху плодни, намножише се и ојачаше, тако да испунише земљу.
8Тада у Египту завлада нови цар, који није знао Јосифа.
9Он рече своме народу: „Ево, Израиљци посташе народ већи и јачи од нас.
10Хајде да мудро поступамо с њима, да се не множе, да не би у случају рата пришли непријатељима нашим и да не ударе на нас, па да оду из земље.”
11Тада поставише над њима надзорника да их мучи тешким радовима. Тако су фараону подигли градове Питом и Рамсес за складишта.
12Међутим, што су их више мучили, они су се више множили и ширили, тако да су се уплашили Израиљаца.
13Тада Египћани жестоко наметнуше радове Израиљцима.
14Живот су им загорчавали тешким радовима, прављењем блата и цигала, свакаквим послом у пољу и свакаквим радовима које су им немилосрдно намештали.
15Египатски цар рече јеврејским бабицама, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува:
16„Кад порађате Јеврејке, гледајте органе, па ако је мушко, убијте га, а ако је женско, нека живи.”
17Међутим, бабице су се бојале Бога и нису радиле како им је наредио цар египатски, него су остављале дечаке у животу.
18Зато цар египатски дозва бабице, па их упита: „Зашто сте тако радиле и остављале у животу дечаке?”
19Бабице одговорише фараону: „Јеврејске жене нису као Египћанке, здравије су. Породе се пре него што бабица стигне.”
20Зато Бог награди бабице, а народ се множио и јачао.
21Пошто су се бабице бојале Бога, он им благослови домове.
22Тада фараон нареди целом народу своме говорећи: „Свакога дечачића који се роди баците у Нил, а девојчице остављајте да живе.”