Ezekiel 20
1 Седме године петог месеца, десетог дана, дођоше ми неки од старешина Израиљевих да питају Господа и седоше преда мном.
2 Тада ми дође реч Господња говорећи:
3 „Сине човечји! Кажи старешинама Израиљевим и реци им: Овако говори Господ Господ: ‘Дошли сте да ме питате? Тако ја био жив, нећете ме питати!’, говори Господ Господ.
4 Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш, сине човечји? Покажи им гадости отаца њихових.
5 Потом им реци: Овако говори Господ Господ: ‘Оног дана кад сам изабрао Израиљ, подигао сам руку своју потомству дома Јаковљевог и показао сам им се у земљи египатској. Подигао сам руку своју говорећи: Ја сам Господ, Бог ваш!
6 Тада сам подигао руку своју да ћу их одвести из земље египатске у земљу коју сам за њих изабрао, у којој теку млеко и мед, најлепшој од свих земаља.
7 Тада сам им рекао: Одбаците сви кипове који су вам пред очима и не саблажњавајте се киповима египатским. Ја сам Господ, Бог ваш!
8 Међутим, они отпадоше од мене и не хтедоше да ме слушају. Ниједан не одбаци кипове који су им пред очима њиховим и не одбацише идоле египатске. Тада одлучих да излијем гнев свој на њих и искалим срџбу своју на њима усред земље египатске.
9 Међутим, због имена свога, да се не би оскрнавило пред очима варвара међу којима су живели и пред којима сам им се показао да ћу их извести из земље египатске,
10 изведох их из земље египатске и доведох у пустињу.
11 Дао сам им законе своје и објавио сам им заповести своје, које ко год врши – живеће.
12 Дао сам им и суботе своје да буду знак између мене и њих, да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.
13 Међутим, у пустињи се дом Израиљев одметну од мене. Нису ходили по законима мојим, одбацише заповести моје, које ко год упражњава – живи. Оскрнавише веома суботе моје. Тада рекох да ћу излити гнев свој на њих у пустињи да их истребим.
14 Ипак, то не учиних да се не би осрамотило име моје у очима варвара, пред којим сам их извео.
15 У пустињи сам подигао руку своју да их нећу одвести у земљу коју им дадох, у којој теку млеко и мед, најлепшој од свих земаља,
16 јер одбацише заповести моје и по уредбама мојим нису ходили. Оскрнавили су суботе моје јер је за киповима ишло срце њихово.
17 Међутим, пожалило их је око моје, тако да их не истребих и не уништих их у пустињи.
18 Рекао сам синовима њиховим у пустињи: Немојте да идете по обичајима отаца својих, немојте да чувате уредбе њихове и немојте да се скрнавите пред киповима њиховим!
19 Ја сам Господ, Бог ваш! По уредбама мојим идите и заповести моје чувајте и извршујте.
20 Светкујте суботе моје тако да оне буду знак између мене и вас, да знате да сам ја – Господ, Бог ваш!
21 Међутим, и синови се одметнуше од мене. Нису ходили по мојим уредбама и заповести моје нису чували и извршавали, а преко њих се живи. Суботе моје оскрнавише. Зато рекох да ћу излити гнев свој на њих и сручити љутњу своју на њих у пустињи.
22 Међутим, опет сам задржао руку своју због имена свог, да се не осрамоти пред очима варвара пред којима сам их извео.
23 Ипак сам подигао руку своју у пустињи да ћу их расејати међу варваре и расути по земљама
24 јер нису држали заповести моје, презреше уредбе моје и оскрнавише суботе моје. У кипове су упирали очи своје.
25 Зато сам им дао уредбе које нису биле добре и заповести по којима не могу да живе.
26 Оскрнавио сам их даровима њиховим јер су проводили кроз огањ прворођене своје, да би се тргли и схватили да сам ја – Господ.’
27 Зато кажи дому Израиљевом, сине човечји, и реци им: ‘Овако говори Господ Господ: Очеви ваши огрешише се о мене чинећи безакоње.
28 Кад сам их довео у земљу за коју сам подигао руку да ћу им је дати, где год су видели узвишење или дрво разгранато, онде су приносили жртве своје, стављали принос свој, кадили тамјаном и изливали наливе своје.
29 Ја их упитах: Шта вам значи то узвишење? Та реч "узвишење" остаде до данас.’
30 Зато кажи дому Израиљевом: Овако говори Господ Господ: ‘Зар се не скрнавите и ви као очеви ваши блудничећи с гадостима њиховим?
31 Скрнавите се приносећи дарове своје, проводећи кроз огањ синове своје, поштујући све кипове до дана данашњег. Потом ме за савет питаш, доме Израиљев! Тако ја жив био’, говори Господ Господ, ‘нећете ме питати!
32 Неће се десити то што мислите кад говорите: Бићемо као остали варвари, као народи других земаља који служе дрвећу и камењу.
33 Тако ја жив био’, говори Господ Господ, ‘владаћу над вама руком крепком и мишицом уздигнутом, изливајући на вас гнев свој.
34 Извешћу вас између народа и сабраћу вас из земаља у којима сте били расејани, руком крепком и мишицом уздигнутом и гневом изливеним.
35 Одвешћу вас у пустињу народа и онде ћу се судити с вама лицем к лицу.
36 Онако како сам судио очевима вашим у пустињи земље египатске, тако ћу и вама судити’, говори Господ Господ.
37 ‘Провешћу вас испод штапа свог и ставићу вас у оквир савеза.
38 Издвојићу међу вама оне који су се бунили и који су отпали од мене. Извешћу их из земље у којој су живели као странци, али неће ући у земљу Израиљеву, и знаћете да сам ја – Господ.
39 Ви, доме Израиљев’, овако говори Господ Господ, ‘идите и служите сваки свом кипу! Ипак, кунем вам се, послушаћете ме на крају. Престаћете да скрнавите име моје приносећи жртве киповима.
40 На светој гори мојој, на високој гори Израиљевој’, говори Господ Господ, ‘онде ће ми служити сав дом Израиљев који у земљи борави. Онде ћу вас заволети и онде ћу тражити приносе ваше и првине ваше са свим светим стварима вашим.
41 Заволећу вас као мирис угодни кад вас изведем из народа и скупим из земаља у којима сте били расејани. Тако ћу се на вама посветити пред очима варвара.
42 Тада ћете схватити да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, земљу за коју сам подигао руку своју да ћу је дати очевима вашим.
43 Онде ћете се сетити путева својих и свих недела којим сте се оскрнавили. Сами ћете себе омрзнути због свих недела која сте починили.
44 Тада ћете схватити да сам ја Господ кад вам учиним због имена свог, а не према вашим путевима злим, нити према вашим делима гадним, доме Израиљев!’”, говори Господ Господ.