1А ти наричи над вођама израиљским.
2Кажи, шта је била мати твоја? Лавица! Међу лавовима је лежала и хранила младунце своје.
3Она отхрани једно младунче своје, и оно лав постаде. Он научи плен грабити и људе прождирати.
4Народи чуше за њега, па га ухватише у јаму њихову и одведоше га у ланцима у земљу египатску.
5Кад она виде да узалуд чека, да је пропало надање њено, узе једно младунче своје, и оно лав постаде.
6Он је с лавовима ишао, и лав постаде. Он научи плен грабити и људе прождирати.
7Он нападе палате њихове и опустеше градови њихови, тако да уздрхта земља и све што је у њој од рике његове.
8Тада се подигоше народи из околних места. Разапеше мрежу своју и он у њу упаде.
9У ланцима га у кавез ставише и одведоше га цару вавилонском. Ставише га у кулу да му се рикање не чује по горама Израиљевим.
10Мати твоја беше као лоза винова крај воде засађена, родна и разграната од воде обилне.
11Имала је јаку грану за палицу владалачку. Узвисила се изнад крошње, пленила је висином својом и густином гранчица својих.
12Међутим, у гневу је ишчупаше, на земљу бацише и осуши јој плод ветар источни. Поломи се и осуши јака грана њена и огањ је прождре.
13Сада је у пустињи засађена, у земљи сувој и безводној.
14Међутим, изађе огањ из гране њене и спали јој плод њен. Нема више гране јаке за палицу владалачку. То је тужбалица, и биће тужбалица.