1Дође ми реч Господња говорећи:
2„Сине човечји! Шта је винова лоза спрам сваког дрвета или спрам дрвећа у шуми?
3Узима ли се од ње да се нешто направи? Прави ли се клин да се о њега посуда окачи?
4Гле, баца се у огањ да изгори. Кад јој огањ спали оба краја и средина изгори, да ли чему служи?
5Ето, и док је била читава, ништа се није могло направити, па како ће послужити кад је огањ прождре и сагори?”
6Зато овако говори Господ Господ: „Као што сам међу другим дрвећем винову лозу бацио да изгори, то ћу учинити и становницима Јерусалима.
7Окренућу од њих лице своје. Кад се спасу од једног огња, други ће их прождрети. Схватићете да сам ја Господ кад окренем од вас лице своје.
8Претворићу у пустињу ту земљу јер учинише неверство”, говори Господ Господ.