Ezekiel 14
1 Потом ми дођоше неки од старешина израиљских и седоше преда ме.
2 Тада ми дође реч Господња говорећи:
3 „Сине човечји! Ови људи носе у срцима својим божанства своја и управљају погледе своје на оно што их баца у безакоње њихово. Зар да се с њима саветујем?
4 Зато им кажи и реци: Овако говори Господ Господ: ‘Ко год из дома Израиљевог носи идоле у свом срцу и управља поглед ка ономе што га у безакоње води, па дође пророку, ја, Господ, одговорићу му за мноштво идола његових.
5 Ухватићу дом Израиљев за срце његово, које се одметнуло од мене због идола својих.’
6 Зато реци дому Израиљевом: Овако говори Господ Господ: ‘Обратите се и одвратите се од идола својих! Одвратите лица своја од гадости својих!
7 Јер ко год из дома Израиљевог или дошљака који живи у Израиљу одступи од мене, у срце стави идоле и упре поглед према безакоњу своме, па дође пророку да ме упита преко њега, њему ћу ја, Господ, сам одговорити.
8 Окренућу од тог човека лице своје и учинићу од њега пример и изреку. Истребићу га из народа свога и схватићете да сам ја – Господ!
9 Ако се пророк превари и томе одговори, било би као да сам ја, Господ, завео тог пророка. Подићи ћу на њега руку своју и истребићу га из народа свог Израиља.
10 Обојица ће носити грех свој. Грех пророка је једнак греху онога који је од њега савет тражио.
11 Тако се дом Израиљев неће одметати од мене и каљати гресима својим, него ће ми бити народ, а ја ћу им бити Бог’”, говори Господ Господ.
12 Опет ми дође реч Господња говорећи:
13 „Сине човечји! Ако ми нека земља сагреши неверством и ја дигнем руку своју на њу и ускратим јој кору хлеба, пустим глад на њу и истребим у њој људе и стоку,
14 ако би се у њој нашла ова три човека: Ноје, Данило и Јов, они би праведношћу својом избавили душе своје”, говори Господ Господ.
15 „Ако бих пустио дивље звери у земљу и оне је опустоше тако да постане пустиња којом, због звери, нико не пролази,
16 ако би у њој била она три човека, тако ја жив био”, говори Господ Господ, „неће они избавити синове и кћери. Они ће спасти себе, а земља ће опустети.
17 Ако тргнем мач на ту земљу и заповедим: ‘Мачу, прођи том земљом да из ње истребим људе и стоку,
18 ако би она три човека била у њој, тако ја жив био’, говори Господ Господ, ‘неће они избавити синове и кћери, него ће се сами спасти!’
19 Ако пустим кугу на земљу и излијем гнев свој на њу уз крв, тако да истребим у њој људе и стоку,
20 ако би у њој били Ноје, Данило, и Јов, тако ја жив био”, говори Господ Господ, „неће спасти сина ни кћерку, него ће праведношћу својом спасти душе своје.”
21 Овако говори Господ Господ: „Чак ако на Јерусалим пустим четири своје љуте казне: мач, глад, дивље звери и кугу, да истребим у њему људе и стоку,
22 ипак ће остати неколико синова и кћери који ће се избавити. Гле, они ће доћи к вама да видите владање њихово и дела њихова. Ви ћете се утешити због зла које сам пустио на Јерусалим, због свега што сам му учинио.
23 Они ће вас утешити кад видите владање њихово и дела њихова. Схватићете да нисам без разлога учинио то што сам Јерусалиму учинио”, говори Господ Господ.