Ezekiel 12
1 Затим ми дође реч Господња говорећи:
2 „Сине човечји! Ти боравиш усред дома одметничког, који има очи да види, а не види, и има уши да чује, а не чује.
3 Зато ти, сине човечји, спреми шта ти треба за сеобу и одсели се по дану, пред њиховим очима. Исели се из овог места у друго место да би видели да су род одметнички.
4 Изнеси по дану своје ствари као пртљаг, а сам изађи увече пред очима њиховим као што одлази изгнаник.
5 Пред њиховим очима прокопај зид и туда прођи.
6 Подигни на рамена пртљаг свој пред њиховим очима и по мраку изађи. Прикриј лице своје да не гледаш земљу, јер сам учинио да будеш обележје дому Израиљевом.”
7 Ја учиних тако како ми је било заповеђено. Преко дана изнесох завежљај свој изгнанички. Увече сам прокопао зид рукама и по мраку, пред њиховим очима изнесох пртљаг на раменима.
8 Ујутру ми дође реч Господња говорећи:
9 „Сине човечји, запита ли те дом Израиљев: ‘Шта ти радиш?’
10 Ти им реци: Овако говори Господ Господ: ‘Ово је пророштво кнезу јерусалимском и свом дому Израиљевом који су тамо.’
11 Кажи: ‘Ја сам обележје! Како ја учиних, тако ће њима бити. Сви ћете се преселити у изгнанство!
12 Кнез њихов који је међу њима носиће пртљаг на раменима и по мраку ће изаћи. Прокопаће зид да кроз њега изађе и лице своје покриће да не гледа очима земљу.
13 Ја ћу му мрежу разапети и ухватиће се у замку моју. Одвешћу га у Вавилон, у земљу халдејску. Он је неће гледати и тамо ће умрети.
14 Све оне који су око њега, помагаче његове и сву војску његову, расејаћу по свим ветровима и тргнућу мач за њима.
15 Кад их расејем међу варваре и распршим по земљама, схватиће да сам ја Господ.
16 Међутим, сачуваћу неколико људи од мача, глади и куге да би причали све гадости своје међу варварима куда доспеју, и схватиће да сам ја – Господ.’”
17 Потом ми дође реч Господња говорећи:
18 „Сине човечји, једи хлеб свој плашећи се и пиј воду своју дрхтећи и стрепећи.
19 Тада реци народу земље: Овако говори Господ Господ становницима Јерусалима и земљи израиљској: ‘Јешћете хлеб свој у страху и пићете воду своју са стрепњом, јер ће земља опустети и остати без свега што је у њој због безакоња становника својих.
20 Сви насељени градови биће похарани, земља ће опустети, и схватићете да сам ја – Господ!’”
21 Потом ми дође реч Господња говорећи:
22 „Сине човечји, какве су вам то приче о земљи израиљској? Говори се: ‘Пролазе дани а да виђења нема!’
23 Зато им реци: Овако говори Господ Господ: ‘Прекинућу ту причу и неће се више говорити у Израиљу!’ Кажи им: ‘Близу су дани и речи свих виђења.
24 Неће више бити лажних виђења и заваравања у дому Израиљевом.
25 Ја, Господ, говорим, и шта кажем, то ће се догодити без одлагања! У ваше дане, доме одметнички, рећи ћу и испунићу реч!’” Тако говори Господ Господ.
26 Опет ми дође реч Господња говорећи:
27 „Сине човечји, гле, дом Израиљев говори: ‘Виђење које тај гледа за дане је многе. Пророкује за дане далеке!’
28 Зато им кажи: Овако говори Господ Господ: ‘Неће се одгодити ниједна моја реч! Реч коју кажем – збиће се’”, говори Господ Господ.