Ezekiel 11
1 Потом ме дух подиже и однесе на источна врата храма Господњег, која гледају на исток, и гле, на улазу врата било је двадесет пет људи. Међу њима угледах Азуровог сина Јазанију и Венијиног сина Фелатију, поглаваре народне.
2 Господ ми рече: „Сине човечји, то су људи који смишљају зло и лоше саветују у граду овом.
3 Они говоре: ‘Није ли време да градимо куће? Овај град је лонац, а ми смо месо.’
4 Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечји!”
5 Тада паде на мене дух Господњи и рече ми: „Кажи да овако говори Господ Господ: ‘Тако говориш, доме Израиљев, али ја знам мисли срца вашег.
6 Многе сте побили у овом граду и напунисте побијеним улице његове.’
7 Зато овако говори Господ Господ: ‘Они које сте ви побили и разбацали их по граду, они су месо, а он је лонац. Зато ћу вас извести из њега.
8 Бојите се мача, и мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ.
9 Извешћу вас из града и предаћу вас у руке туђинцима, тако да ћу извршити на вама суд свој.
10 Од мача ћете падати! Судићу вам на међи Израиљевој и схватићете да сам ја – Господ.
11 Овај град вам неће бити лонац, нити ћете у њему ви бити месо. Судићу вам на међи Израиљевој.
12 Тада ћете схватити да сам ја Господ, по чијим уредбама нисте ходили и чије заповести нисте испуњавали, већ сте ишли по законима варвара који су око вас.’”
13 Док сам пророковао, умре Венајин, син Фелатија. Тада падох ничице и повикох гласно: „Ах, Господе Господе! Зар ћеш истребити остатак Израиљев?”
14 Тада ми дође реч Господња говорећи:
15 „Сине човечји, браћа твоја! Браћа твоја, родбина твоја и сав дом Израиљев су они којима су становници Јерусалима говорили: ‘Ви сте далеко од Господа! Нама је земља дата у посед!’
16 Зато кажи: Овако говори Господ Господ: ‘Ако сам их изгнао међу варваре, ако сам их расејао по земљама, ја ћу им бити светиња ускоро и у земљама у које су дошли.’
17 Зато им реци: Овако говори Господ Господ: ‘Сабраћу вас из народа и сакупићу вас из земаља у којима сте расејани и даћу вам земљу Израиљеву.
18 Кад уђу у њу, избациће из ње све грозоте и гадости.
19 Даћу им једно срце и нов ћу дух у њих удахнути. Ишчупаћу из тела њихових срце камено и даћу им срце од меса
20 да би ходили по наредбама мојим, држали заповести моје и њих извршавали. Они ће бити мој народ, а ја ћу им бити Бог.
21 Онима којима срце иде за грозотама њиховим и гадостима њиховим изврнућу на главу дела њихова’”, говори Господ.
22 Потом махнуше херувими крилима својим и точкови пођоше уз њих, а слава Господња лебдела је над њима.
23 Подиже се слава Господња из града и заустави се на гори источно од града.
24 Мене дух подиже и понесе ме у виђењу духом Божјим к изгнаницима у Халдеју. Потом ишчезе виђење које гледах.
25 Тада испричах заробљеницима све речи Божје које сам видео.