1Свештеник мадијамски Јотор, таст Мојсијев, чу све што учини Бог Мојсију и Израиљу, народу свом, како изведе Господ Израиља из Египта.
2Тада узе Јотор, таст Мојсијев, Сефору, жену Мојсијеву, коју је тамо оставио.
3Такође, узе и два сина њезина: једном беше име Гирсам, јер Мојсије рече: „Туђин сам у земљи туђој.”
4Други се звао Елиезер, јер рече: „Бог оца мојега ми поможе и спасе ме од мача фараоновог.”
5Тако Јотор, таст Мојсијев, пође са синовима и женом Мојсијевом к Мојсију у пустињу, где беше у логору под гором Божјом.
6Он поручи Мојсију: „Ја, твој таст Јотор, идем к теби са женом твојом и са оба сина њезина.”
7Тада Мојсије изађе у сусрет своме тасту, поклони се, пољуби га, упита за здравље, па уђоше под шатор.
8Потом Мојсије исприча тасту своме све што учини Господ фараону и Египћанима због Израиља и све невоље које су их снашле на путу и како их је Господ избавио.
9Јотор се радовао свему добру које је Господ учинио Израиљу избавивши га из руке египатске.
10Тада рече Јотор: „Нека је благословен Господ, који вас избави из руке египатске и руке фараонове.
11Сада знам да је Господ већи од свих богова јер је избавио народ из руке египатске, која је осионо поступала.”
12Затим Јотор, таст Мојсијев, принесе Богу жртву паљеницу и принос. Дођоше и Арон и све старешине израиљске и једоше с тастом Мојсијевим пред Богом.
13Сутрадан седе Мојсије да суди народу, а народ је стајао пред Мојсијем од јутра до вечери.
14Кад таст Мојсијев виде шта ради с народом, рече му: „Шта то радиш с народом? Зашто седиш сам, а сав народ стоји од јутра до вечери?”
15Мојсије рече тасту своме: „Народ долази да пита Бога.
16Кад почну да се споре, долазе к мени. Ја пресудим и изнесем им Божје заповести и законе.”
17Таст Мојсијев му рече: „Није добро како радиш.
18Уморићете се и ти и народ који је с тобом. Тај посао је претежак, не можеш га сам обављати.
19Послушај ме! Саветоваћу те и Бог ће бити с тобом! Представљај народ пред Богом и износи њихове ствари пред Бога.
20Поучавај их заповестима и законима његовим, показуј им пут којим треба да иду и упућуј их шта да раде.
21Онда изабери из целог народа људе способне, који се боје Бога, поштене, који мрзе мито, и постави их за поглаваре: над хиљадом, над стотином, над педесет и над десет.
22Они нека суде народу у свако доба. Све крупније случајеве нека предају теби, а у мањим нека сами пресуђују. Олакшај себи и нека и они носе терет.
23Ако тако урадиш и Бог ти заповеди, моћи ћеш да издржиш и сав народ ће задовољно одлазити.”
24Мојсије прихвати речи свога таста и учини све како му је рекао.
25Изабра Мојсије из свега Израиља људе способне, па их постави за поглаваре: над хиљадом, над стотином, над педесет и над десет.
26Они су судили народу у свако доба, теже случајеве су износили Мојсију, а лакше су сами решавали.
27Потом Мојсије отпусти таста свога, који се врати у земљу своју.