Exodus 17
1 По заповести Господњој подиже се на пут сав збор синова Израиљевих из пустиње Син и улогори се у Рафидину. Ту не беше воде да народ пије.
2 Тада народ поче да гунђа на Мојсија вичући: „Дај нам воде да пијемо!” Мојсије одговори: „Зашто гунђате на мене? Зашто кушате Господа?”
3 Међутим, народ је био жедан, па је гунђао на Мојсија и говорио: „Зашто си нас извео из Египта да помремо од жеђи, ми, деца наша и стока наша?”
4 Тада Мојсије завапи Господу говорећи: „Шта да радим са овим народом? Још мало па ће ме каменовати!”
5 Господ тада рече Мојсију: „Изађи пред народ, поведи неке старешине израиљске, узми у руку штап којим си ударио по Нилу и пођи.
6 Ја ћу стајати пред тобом онде, на стени, на Хориву. Ти удари по стени и потећи ће из ње вода да народ пије.” Мојсије тако учини пред старешинама израиљским.
7 Он прозва то место Маса и Мерива зато што су се синови Израиљеви препирали и кушали Господа говорећи: „Да ли је Господ међу нама или није?”
8 Тада дођоше Амаличани да ратују са Израиљем код Рафидина.
9 Мојсије рече Исусу: „Одабери људе, изађи и бори се против Амаличана, а ја ћу сутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци.”
10 Исус учини онако како му је Мојсије рекао, поби се са Амаличанима, а Мојсије, Арон и Ор успеше се на врх брда.
11 Док је Мојсије држао руке уздигнуте, Израиљци побеђиваху, а кад би спустио руке, побеђиваху Амаличани.
12 Међутим, Мојсију руке отежаше и зато узе камен, седе на њега, а Арон и Ор му држаху руке, један с једне, а други с друге стране, и не клонуше му руке до заласка сунца.
13 Тако Исус разби Амалика и народ његов оштрим мачем.
14 Потом рече Господ Мојсију: „Запиши то у књигу за спомен и кажи Исусу да ћу сасвим избрисати спомен Амаликов под тобом!”
15 Тада Мојсије начини жртвеник и назва га „Господ, застава моја”.
16 Потом рече: „Ставите руке на престо Господњи – Господ ће ратовати против Амалика од колена до колена!”