1Трећег дана Јестира обуче царске хаљине и отиде у унутрашњи трем двора царевог, наспрам царевих одаја. Цар је седео на свом царском престолу у царској палати, наспрам улаза.
2Цар угледа царицу Јестиру како стоји у трему. Цар се смилова на њу, пружи Јестири златну палицу која му је била у руци. Јестира приђе и прихвати крај палице.
3Цар јој рече: „Шта ти је, царице Јестиро? Шта желиш? Ако је и половина царства, даће ти се!”
4Јестира одговори: „Ако је угодно цару, нека дође цар с Аманом на обед који сам припремила.”
5Цар рече: „Зовите брзо Амана да би се испунила Јестирина жеља!” Тако дође цар с Аманом на обед који је припремила Јестира.
6Кад је пио вино, рече цар Јестири: „Шта желиш даће ти се! За шта молиш? Ако је и половина царства мога – биће!”
7Јестира одговарајући рече: „Желим и молим:
8ако сам нашла милост пред царем и ако је цару угодно да испуни оно што желим и молим, нека опет дође цар с Аманом на обед који ћу им припремити. Сутра ћу поступити по речи царевој.”
9Тог дана отиде Аман весео и добре воље. Међутим, кад виде Аман Мардохеја на вратима царским како није устао нити се померио с места, испуни се Аман гневом на Мардохеја.
10Аман се уздржа и дође својој кући. Потом он позва пријатеље своје и Сересу, жену своју.
11Аман им исприповеда о сјају свог богатства, о бројним синовима својим, како га је цар уздигао и узвисио изнад свих поглавара и службеника царевих.
12Аман настави: „Чак ни царица Јестира није никог позвала с царем на обед који је она припремила! И сутра сам позван к њој с царем.
13Међутим, ништа ми то не значи док гледам оног Јудејца Мардохеја како седи на вратима царевим.”
14Тад му рекоше жена његова Сереса и сви пријатељи његови: „Начини вешала висока педесет лаката и ујутру кажи цару да се на њима обеси Мардохеј. Потом иди весео с царем на обед.” То се свиде Аману и он начини вешала.