1Ово ми показа Господ Господ: Гле, појавише се скакавци кад је почела трава да буја. То је била трава после цареве косидбе.
2Кад су обрстили зелениш земље, ја рекох: „Господе, Господе, смилуј се! Како ће се подићи Јаков кад је мали?”
3Господ се на то смилова: „Неће се десити”, рече Господ.
4Ово ми показа Господ Господ: Гле, Господ Господ наведе огањ да кажњава. Огањ спали простор огроман и прождера њиве.
5Тада ја рекох: „Господе, Господе, престани! Како ће се подићи Јаков кад је мали?”
6Господ се на то смилова: „Неће се десити”, рече Господ Господ.
7Потом ми показа и, гле, Господ је стајао на измереном зиду, а у руци му беше мерило.
8Тада ми Господ рече: „Шта ти видиш, Амосе?” Ја одговорих: „Мерило.” Тада Господ рече: „Ево, измерићу мерилом народ свој израиљски. Нећу га више мимоилазити.
9Срушиће се узвишења Исакова, опустеће светилишта Израиљева. Устаћу с мачем на дом Јеровоамов.”
10Потом Амасија, свештеник ветиљски, поручи цару израиљском Јеровоаму: „Амос кује заверу против тебе усред дома Израиљевог. Земља не може да поднесе речи његове.
11Овако говори Амос: ‘Јеровоам ће од мача погинути, а Израиљ ће у изгнанство отићи из земље своје.’”
12Потом Амасија рече Амосу: „Одлази, видеоче! Бежи у земљу Јудину, тамо једи хлеб и тамо пророкуј!
13Не пророкуј у Ветиљу, јер је он светилиште царево и дом царски!”
14Тада Амос одговори Амасији и рече: „Ја нисам ни пророк ни ученик пророка. Чувао сам говеда и гајио сам дудове.
15Међутим, Господ ме узе од стада и рече ми Господ: ‘Иди и пророкуј народу моме, Израиљу!’
16Сада ћеш да чујеш реч Господњу. Ти кажеш: ‘Не пророкуј против Израиља и не опомињи дом Исаков!’
17Зато овако говори Господ: ‘Твоја ће жена блудничити по граду, синови твоји и кћери твоје од мача ће пасти, а твоја ће се земља разделити ужетом мерачким.’”