1Тешко безбрижнима на Сиону и опуштенима у гори самаријској, познатим људима, поглаварима варвара, којима прилази дом Израиљев.
2Прођите Халном и гледајте, па одатле идите у велики Емат, а потом сиђите у Гат филистејски. Да ли су они бољи од ових царстава? Јесу ли веће границе њихове од граница ваших?
3Ви мислите да је далеко кобни дан и прилазите власти насиља.
4Лежите на постељама од слоноваче и пружате се на лежаљкама својим. Једете јагањце из стада и телад ухрањену.
5Дерете се уз звук харфе, као Давид инструменте измишљате.
6Пијете из пехара вино, мажете главу уљем најфинијим, а не марите за пропаст Јосифову.
7Зато ћете први у прогонство отићи и умукнуће весеље раскалашних.
8Заклео се собом Господ Господ, Господ Бог Саваот говори: „Грозим се охолости Јаковљеве, и мрзим палате његове. Предаћу град и све што је у њему.”
9Ако и десет људи у једној кући остане – помреће.
10Кад неког износи рођак његов да спали из куће кости његове, па упита оног у куту: „Има ли још неког код тебе?”, овај ће одговорити: „Нема, ћути! Не сме се помињати име Господње!”
11Ево, Господ заповеда, разваљује се кућа велика и колибе се распадају.
12Јуре ли коњи по литици и оре ли се ту воловима? Ви сте претворили суђење у жуч, а плод правде у пелин.
13Радујете се Ло Давару и говорите: „Зар нисмо снагом својом Карнаим освојили?”
14„Ево, подићи ћу на вас, доме Израиљев”, говори Господ, Бог Саваот, „народ који ће вас притискати од улаза у Египат до потока у пустињи.”