Acts 26
1 А Агрипа рече Павлу: „Допушта ти се да говориш у своју одбрану.” Тада Павле испружи руку и брањаше се овако:
2 „Сматрам се срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме Јудејци оптужују,
3 поготово што ти познајеш све јудејске обичаје и њихова спорна питања; стога, молим те, саслушај ме стрпљиво.
4 Мој животни пут од младости, којим сам ишао од почетка у свом народу и у Јерусалиму, познат је свима Јудејцима,
5 који ме знају одраније; само ако хоће да сведоче да сам као фарисеј живео по најстрожој странци наше вере.
6 И сад стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим очевима,
7 а за које се наших дванаест племена надају да ће постићи служећи Богу истрајно дан и ноћ; због ове наде, царе, оптужују ме Јудејци.
8 Зашто се код вас сматра невероватним да Бог васкрсава мртве?
9 И ја сам са своје стране мислио да треба сасвим непријатељски да поступим против имена Исуса Назарећанина.
10 То сам и учинио у Јерусалиму; добивши овлашћење од првосвештеника, затворио сам у тамницу многе од светих, а кад су их убијали, ја сам био за то.
11 Много пута сам их по свим синагогама кажњавањем присиљавао да хуле; разјарен преко сваке мере на њих, гонио сам их чак у туђим градовима.
12 Кад сам притом путовао у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од првосвештеника,
13 усред бела дана, на путу, о царе, видех светлост с неба, која мене и моје сапутнике обасја јаче од сунчаног сијања.
14 И кад сви попадасмо на земљу, чух глас како ми говори јеврејским језиком: ‘Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила ритати се.’
15 А ја рекох: ‘Ко си ти, Господе?’ Господ пак рече: ‘Ја сам Исус, кога ти гониш.
16 Него, устани и стани на своје ноге: јавио сам ти се, наиме, за то да те одредим за служитеља и сведока свега овога – како си ме видео и како ћу ти се још јавити.
17 Ја ћу те избављати од твога народа и од многобожаца, којима те шаљем,
18 да им отвориш очи да се обрате од таме ка светлости и од сатанске власти к Богу, да верујући у мене приме опроштај грехова и удео међу онима који су освећени.’
19 Стога, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу,
20 него сам прво онима у Дамаску, затим у Јерусалиму, по свој јудејској земљи и многобошцима проповедао да се кају и обраћају Богу чинећи дела достојна покајања.
21 Због тога Јудејци ме ухватише у храму и покушаше да ме убију.
22 Али, добивши помоћ од Бога, до данашњег дана стојим и сведочим малом и великом, не казујући ништа друго осим оног што су пророци и Мојсије рекли да ће се догодити,
23 да ће Христос пострадати, да ће као први из васкрсења мртвих објавити светлост нашем народу и многобошцима.”
24 А кад је у својој одбрани ово изнео, рече му Фест сасвим гласно: „Ниси при чистој свести, Павле; велика ученост доводи те до лудила.”
25 На то ће Павле рећи: „Нисам луд, угледни Фесте, него изговарам истините и разборите речи.
26 Зна, најзад, за све ово и цар, коме слободно говорим. Не верујем, наиме, да му је ишта од овога непознато, јер се то није догодило у неком углу.
27 Верујеш ли, царе Агрипа, Пророцима? Знам да верујеш.”
28 Агрипа пак рече Павлу: „Још мало па ћеш ме наговорити и учинити ме хришћанином.”
29 А Павле рече: „Молио бих Бога да пре или после, не само ти, него и сви који ме данас слушају, осим ових окова, постану такви какав сам ја.”
30 Утом усташе цар и намесник, Верника и сви који су седели с њима, па се повукоше и говораху међу собом:
31 „Овај човек не чини ништа што заслужује смртну казну или окове.”
32 А Агрипа рече Фесту: „Овај човек могао би да буде ослобођен да није уложио призив цару.”