Acts 23
1 А Павле погледа на Синедрион и рече: „Браћо, ја сам с потпуном чистом савешћу живео служећи Богу до овога дана.”
2 Првосвештеник Ананија пак нареди онима што су стајали до њега да га бију по устима.
3 Тада му Павле рече: „Бог ће тући тебе, зиде окречени; и ти седиш да ми судиш по закону, а против закона наређујеш да ме бију!”
4 А они што стојаху ту рекоше: „Вређаш првосвештеника Божјег?”
5 На то Павле рече: „Нисам знао, браћо, да је он првосвештеник; писано је, наиме: ‘Не говори ружно о старешини свога народа.’”
6 Пошто је Павле знао да је један део припадао садукејима, а други фарисејима, повика у Синедриону: „Браћо, ја сам фарисеј, фарисејски син; због надања и васкрсења из мртвих изведен сам пред суд.”
7 А кад је он то рекао, наста распра између фарисеја и садукеја, и скуп се подели.
8 Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји исповедају и једно и друго.
9 Тако је дошло до велике вике, те усташе неки књижевници фарисејске странке, препираху се и говораху: „Не налазимо никакво зло на овом човеку ако му је дух или анђео говорио?”
10 И како је дошло до велике свађе, заповедник се побоја да Павла не растргну, па нареди да војска сиђе, да га отме од њих и одведе у логор.
11 Идуће ноћи Господ стаде пред њега и рече: „Не бој се; као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму.”
12 А кад се разданило, окупише се Јудејци и заклеше се да неће јести ни пити док не убију Павла.
13 Било их је више од четрдесеторице који учинише ову заклетву.
14 Ови приступише првосвештеницима и старешинама и рекоше: „Заклетвом смо се заклели да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла.
15 Стога, ви сад са Синедрионом поднесите захтев заповеднику да га сведе к вама, као да бисте хтели тачније да испитате његову ствар; а ми смо спремни да га убијемо пре но што се приближи.”
16 Син Павлове сестре, међутим, чу за ову заверу, дође и уђе у логор, те јави Павлу.
17 Павле пак дозва једног од капетана и рече: „Одведи овог младића заповеднику јер има нешто да га обавести.”
18 Овај га узе, одведе заповеднику и рече: „Сужањ Павле дозвао ме је и замолио да овога младића доведем к теби; има нешто да ти каже.”
19 Тада га заповедник узе за руку, повуче се с њим насамо и питаше: „Шта је то што имаш да ми јавиш?”
20 На то он рече: „Јудејци су се договорили да те замоле да сутра сведеш Павла у Синедрион, као да намераваш нешто тачније да сазнаш од њега.
21 Немој, дакле, да те наговоре, јер га вреба више од четрдесет њихових људи који су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. И сад су спремни, само чекају твоје обећање.”
22 Тако заповедник отпусти младића и нареди му: „Ником не казуј да си ми ово јавио.”
23 И дозва двојицу од капетана и рече: „Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и двеста стрелаца да од трећег часа ноћу пођу на пут у Кесарију;
24 опремите и коње да посаде Павла и безбедно га приведу намеснику Феликсу!”
25 И написа писмо следеће садржине:
26 „Клаудије Лисија поздравља угледног намесника Феликса.
27 Овога човека, кога су Јудејци ухватили и хтели убити, ја сам дошавши с војском извукао пошто сам дознао да је римски грађанин.
28 Желећи да дознам за какву кривицу га оптужују, доведох га у њихов Синедрион.
29 Нађох да га оптужују за спорна питања њиховог закона, а да нема никакве кривице која заслужује смртну казну или окове.
30 Пошто ми је предочено да се спрема напад на овога човек, послах га одмах к теби и тужитеље упутих да пред тобом кажу шта имају против њега. Збогом!”
31 Тако војници узеше Павла, како им је било заповеђено, и спроведоше га ноћу у Антипатриду.
32 Сутрадан оставише коњанике да продуже с њим, а они се вратише у логор.
33 Ови дођоше у Кесарију, предаше писмо намеснику и изведоше Павла пред њега.
34 Пошто је прочитао писмо, упита га из које је покрајине и, кад је дознао да је из Киликије,
35 рече: „Саслушаћу те кад и твоји тужитељи дођу.” И заповеди да га чувају у Иродовом двору.