Acts 22
1 „Браћо и оци, саслушајте сада моју одбрану којом се браним пред вама.”
2 А кад су чули да им се обраћа јеврејским језиком, умирише се још више. И рече:
3 „ја сам Јудејац, рођен у Тарсу киликијском, а одгајен сам у овом граду и код Гамалилових ногу васпитан строго по отачком закону, ревнујући за Бога као и ви сви данас.
4 Гонио сам ову науку до смрти, везујући људе и жене и предајући их у тамнице,
5 што ми може посведочити првосвештеник са свим старешинама. Примивши од њих писма за браћу у Дамаску, ишао сам онамо да и тамошње свезане доведем у Јерусалим да се казне.
6 А кад сам путовао и приближио се Дамаску, око подне обасја ме одједном велика светлост с неба,
7 те падох на земљу и чух глас како ми говори: ‘Савле, Савле, зашто ме гониш?’
8 Ја пак одговорих: ‘Ко си ти, Господе?’ На то ми рече: ‘Ја сам Исус Назарећанин, кога ти гониш.’
9 Моје друштво виде светлост, али није чуло гласа који ми је говорио.
10 Рекох још: ‘Шта да радим, Господе?’ А Господ ми рече: ‘Устани, иди у Дамаск и тамо ће ти се казати шта ти је све одређено да чиниш.’
11 И како нисам могао да гледам од сјаја оне светлости, водили су ме моји другови за руку и тако дођох у Дамаск.
12 А неки Ананија, човек побожан по Закону, за кога су добро сведочили сви тамошњи Јудејци,
13 дође к мени, приђе ми и рече: ‘Савле, брате, прогледај!’ И ја у тај час прогледах на њега!
14 Он пак рече: ‘Бог наших отаца унапред те је одредио да упознаш његову вољу и да видиш Праведника, те да чујеш глас из његових уста
15 јер ћеш му бити сведок пред свим људима за оно што си видео и чуо.
16 И што сад оклеваш? Устани, крсти се, призови његово Име и спери своје грехе!’
17 Кад сам се пак вратио у Јерусалим и молио се Богу у храму, падох у занос.
18 И видех га где ми говори: ‘Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће усвојити оно што ти сведочиш за мене.’
19 Ја још рекох: ‘Господе, знају они да сам ја ишао од синагоге до синагоге, бацао у тамницу и тукао оне који верују у тебе.
20 И кад се проливала крв твога сведока Стефана, стајао сам и ја онде, одобравао и чувао хаљине оних који су га убијали.’
21 И рече ми: ‘Иди, јер ћу те послати далеко међу многобошце.’”
22 До ове речи слушали су га, затим подигоше свој глас говорећи: „Узми таквог са земље јер не треба да живи.”
23 Док су они тако викали, витлали своје хаљине и бацали прашину у ваздух,
24 заповедник нареди да га одведу у логор, рекавши да га батинама испитају да би дознао због чега су тако викали на њега.
25 А кад га опружише и каишевима свезаше, Павле рече капетану, који је стајао према њему: „Зар смете да шибате римског грађанина – још неосуђеног?”
26 Кад пак капетан чу ово, приђе заповеднику, обавести га и рече: „Шта хоћеш да чиниш? Та овај човек је римски грађанин.”
27 Тада му приђе заповедник и рече: „Кажи ми, јеси ли ти римски грађанин?” А он рече: „Да.”
28 Заповедник пак одговори: „Ја сам за прилично велику цену стекао то грађанство.” На то Павле рече: „А ја сам се и родио с њим.”
29 И одмах одсупише од њега они који су хтели да га шибањем испитају. А заповедник се уплаши сазнавши да је Павле римски грађанин и што га је свезао.
30 Сутрадан, желећи да дође до поузданог сазнања зашто га Јудејци оптужују, ослободи га, те нареди да се скупе првосвештеници и сав Синедрион, па сведе Павла и постави га пред њих.