Acts 19
1 А кад је Аполос био у Коринту, Павле, прошавши горње области, дође у Ефес и ту нађе неке ученике.
2 Њима рече: „Јесте ли примили Духа Светога кад сте поверовали?” Одговорише му: „Нисмо ни чули да постоји Дух Свети.”
3 Рече им још: „У име чега сте крштени?” А они рекоше: „У име Јовановог крштења.”
4 На то Павле рече: „Јован је крстио покајничким крштењем говорећи народу да поверује у онога који за њим долази, то јест у Исуса.”
5 Кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
6 И кад је Павле положио руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, па говораху језицима и пророковаху.
7 А беше их у свему око двеста људи.
8 Тада уђе у синагогу и ту је иступао слободно три месеца говорећи о царству Божјем и трудећи се да их убеди.
9 Како се пак неки показаше окорели и непокорни, ружећи науку пред свима, он одступи од њих, одвоји ученике и свакодневно проповедаше у школи [неког] Тирана.
10 Ово је трајало две године, тако да су реч Господњу чули сви који су живели у Азији, Јудејци и Грци.
11 А Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда,
12 тако да су и убрусе за зној и појасеве с његовог тела носили на болеснике, и болести су их остављале, и зли дуси су излазили из њих.
13 А неки од Јудејаца, који су скитали и заклињали духове, почеше призивати име Господа Исуса на оне који су имали зле духове, говорећи им: „Заклињем вас Исусом, кога Павле проповеда.”
14 Седам синова једног Јудејца Скеве, првосвештеника, чинило је ово.
15 Али зли дух им у одговору рече: „Исуса познајем и Павла знам, али ко сте ви?”
16 И човек у ком је био зао дух скочи на њих, надвлада их све и показа им своју надмоћ, тако да су голи и израњављени побегли из оне куће.
17 То дознаше сви Јудејци и Грци који су боравили у Ефесу и уђе страх у све њих, те се величало име Господа Исуса.
18 А многи од оних који су били поверовали долажаху и исповедајући се казиваху своја дела.
19 Од оних пак који су се бавили врачањем, приличан број донесе своје књиге на гомилу, па их спалише пред свима; прорачунаше њихову вредност и нађоше да вреде педесет хиљада сребрника.
20 Тако је реч Господња снажно расла и показала своју моћ.
21 После ових збивања науми Павле у духу да прође Македонију и Ахају и да се упути у Јерусалим рекавши: „Пошто будем тамо, морам и Рим видети.”
22 Стога посла у Македонију двојицу својих помоћника Тимотеја и Ераста, а сам оста још неко време у Азији.
23 У оно време пак наста немала узбуна због науке Господње.
24 Јер неки човек по имену Димитрије, ковач сребра, који је израђивао сребрне храмове Артемидине и занатлијама пружио немалу зараду,
25 сакупи их и раднике који су се овим бавили, па рече: „Људи, ви знате да наше благостање долази од овога посла,
26 а посматрате и слушате да је овај Павле не само у Ефесу него скоро по цњлој Азији убедио и одвратио многи народ говорећи да богови рукама направљени нису богови.
27 Али не постоји само опасност да изгуби углед овај наш занат него и храм велике богиње Артемиде неће се сматрати ни за шта, па ће се и штета нанети величанству богиње, коју поштује сва Азија и цео свет.”
28 А кад су чули ово, испуњени гневом викаху говорећи: „Велика је Артемида Ефеска.”
29 И би пометња у граду, па навалише једнодушно у позориште и одвукоше Македонце Гаја и Аристраха, Павлове сапутнике.
30 Кад је пак Павле хтео да уђе у народ, ученици му не дадоше.
31 А неки од азијских поглавара, који су му били пријатељи, послаше к њему и саветоваху га да се не појави у позоришту.
32 Једни су викали једно, а други друго, јер је скуп био смућен и већина није знала ради чега су се искупили.
33 У то подстакоше из народа Александра, кога су Јудејци гурали напред. Александар пак махну руком и хтеде да се брани пред народом.
34 Али кад дознаше да је он Јудејац, повикаше сви углас и викаху око два сата: „Велика је Артемида Ефеска!”
35 Најзад, градски писар утиша народ и рече: „Ефесци, који то човек не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао с неба?
36 Пошто је то неоспорно, ви треба да будете мирни и да ништа нагло не чините.
37 Доведосте ове људе који нису покрали храм, нити хуле на нашу богињу.
38 Стога, ако Димитрије и мајстори који су с њим имају тужбу против неког, има дана кад се суди, и намесници су ту; нека туже један другога.
39 Ако ли нешто више тражите, решиће се у законској скупштини.
40 Јер нам прети опасност да будемо тужени за данашњу буну пошто нема никаквог разлога којим бисмо могли да се оправдамо за ову буну.” Рекавши ово, распусти скуп.