Acts 17
1 Прошавши Амфипољ и Аполонију, дођоше у Солун, где је била јудејска синагога.
2 По свом обичају, Павле уђе к њима и у току три суботе проповедаше им из Писма,
3 дајући им на знање и излажући да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да је ово Месија – Исус, кога вам ја објављујем.
4 И неки од њих беху у то уверени, па присташе уз Павла и Силу, а исто тако и врло много богобојазних Грка и немало угледних жена.
5 Али Јудејци позавидеше, узеше неке зле, уличне људе, окупише гомилу и изазваше гужву у граду, па навалише на Јасонову кућу и тражаху да их изведу пре народ.
6 А кад их ту не нађоше, одвукоше Јасона и још неку браћу пред градске старешине вичући: „Ови што су сав свет узбунили, дошли су и овамо;
7 њих је Јасон прихватио. И сви ови раде против царских заповести говорећи да је цар један други, Исус.”
8 Узнемирише тако народ и градске старешине који су ово чули,
9 и тек кад су добили јемство од Јасона и осталих, ослободише их.
10 А браћа одмах, још у току ноћи, послаше Павла и Силу у Верију; дошавши тамо, они уђоше у јудејску синагогу.
11 Ови су били племенитији од оних у Солуну, па примише реч са сваком предусретљивошћу, истражујући свакодневно Писма да ли је тако.
12 И многи од њих повероваше, а од угледних грчких жена и људи не мало.
13 Али кад солунски Јудејци дознаше да је Павле и у Верији проповедао реч Божју, дођоше и онамо, покренуше и узбунише светину.
14 На то браћа одмах послаше Павла да иде у приморје, а Сила и Тимотеј осташе онде.
15 Пратиоци пак доведоше Павла до Атине, па примивши налог за Силу и Тимотеја да што брже дођу к њему, одоше.
16 А кад их је Павле очекивао у Атини, узбуди се његов дух у њему посматрајући град који је био пун идола.
17 И расправљао је с Јудејцима у синагоги и свакодневно на тргу с богобојазним људима који су се ту нашли.
18 А неки од епикурејских и стоичких филозофа сретоше се с њим, па једни говораху: „Шта би хтео овај брбљивац да каже?” А други: „Изгледа да проповеда туђе богове”, јер је проповедао јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.
19 Најзад га узеше, одведоше на Ареопаг и рекоше: „Можемо ли да дознамо каква је то нова наука коју ти казујеш?
20 Пуниш нам уши нечим чудноватим; хоћемо, дакле, да знамо шта је то.”
21 А сви Атињани и странци међу њима имали су времена само за то да неку већу новост кажу или чују.
22 Тада Павле стаде насред Ареопага и рече: „Атињани, по свему видим да сте врло побожни.
23 Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, нашао сам и један жртвеник на којем је било написано: ‘Непознатом Богу.’ Што ви, дакле, не познајући поштујете, то вам ја објављујем.
24 Бог који је створио свет и све што је у њему, као господар неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима,
25 нити прима службе од људских руку, као да има потребу за чим, пошто сам даје свима живот, и дах и све.
26 Он је, такође, учинио да сав људски род потиче од једног човека и да се настани по свој земљи, поставио је одређена времена и границе њиховог настањивања,
27 да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, пошто он није тако далеко ни од једног од нас.
28 Јер у њему живимо, и мичемо се, и јесмо, као што су и неки од ваших песника рекли: ‘И ми смо његов род.’
29 И пошто смо род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као злато, или сребро, или камен, као творевина људске уметности и замисли.
30 Не гледајући, дакле, на времена незнања, Бог сада налаже људима да се сви свуда покају
31 јер је он поставио дан у који ће по правди судити целом свету преко Човека кога је одредио, пруживши свима поуздање тиме што га је васкрсао из мртвих.”
32 А кад су чули за васкрсење из мртвих, једни су се ругали, а други рекоше: „Чућемо те други пут о томе.”
33 Тако Павле оде од њих.
34 Ипак, неки људи присташе уз њега и повероваше, међу којима беше и Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други с њима.