Acts 16
1 И тако је стигао у Дерву и Листру. И, гле, онде беше један ученик по имену Тимотеј, син Јудејке, која је веровала, и оца Грка.
2 Браћа у Листри и Иконији су за њега добро сведочила.
3 Павле је хтео да овај пође с њим; узе га и обреза због Јудејаца који су били у оним местима, јер су сви знали да му је отац био Грк.
4 А кад су пролазили градове, предаваху им уредбе, установљене од апостола и старешина у Јерусалиму, да их држе.
5 А цркве су се тако утврђивале у вери и број им је сваког дана бивао све већи.
6 Прођоше фригијску и галатијску земљу пошто им је Дух Свети забранио да проповедају реч у Азији.
7 А кад дођоше према Мисији, покушавали су да се упуте у Витинији, али им Дух Исусов не даде;
8 прођоше тако поред Мисије и сиђоше у Троаду.
9 И Павлу се јави утвара ноћу: један Македонац стаде пред њега молећи га и говорећи: „Пређи у Македонију и помози нам.”
10 А кад он виде ту утвару, затражисмо одмах да одемо у Македонију, наслућујући да нас је Бог позвао да им проповедамо јеванђеље.
11 Отпловисмо затим из Троаде и путовасмо право на Самотрак, идућег дана у Неапољ,
12 па оданде у Филипе, римску колонију, први град тог дела Македоније. У том граду провели смо неколико дана.
13 А у суботу изађосмо ван градских врата према реци, претпостављајући да се ту налази јудејска богомоља, па седосмо и говорисмо женама које су се окупиле.
14 И једна богобојазна жена по имену Лидија, продавачица порфире из града Тијатире, слушаше; њој Господ отвори срце да пази на Павлове речи.
15 А кад би крштена она и њен дом, замоли нас говорећи: „Ако сматрате да ја верујем у Господа, уђите у мој дом и останите.” И приволи нас.
16 А кад смо једном ишли у богомољу, срете нас једна робиња, која је имала погађачки дух и која је гатајући доносила велики добитак својим господарима.
17 Ова је ишла за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Свевишњег Бога, који нам објављују спасоносни пут.”
18 Ово је она чинила много дана. И кад Павлу досади, он се окрену и рече духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!”; и изађе у тај час.
19 Кад пак њени господари видеше да им се измакла нада на добитак, узеше Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред старешине.
20 Пошто су их привели заповедницима, рекоше: „Ови људи, који су Јудејци, узбуњују наш град
21 и проповедају обичаје које ми као Римљани не смемо да примимо нити да вршимо.”
22 И подиже се народ против њих, а заповедници им раздреше хаљине и наредише да их шибају.
23 Пошто им ударише много удараца, бацише их у тамницу, те заповедише тамничару да их сигурно чува.
24 Примивши такву заповест, овај их баци у унутрашњи део тамнице и ноге им стави у кладе.
25 Око поноћи Павле и Сила у молитви слављаху Бога, а сужњи су их слушали.
26 Али одједном би снажан потрес, тако да су се пољуљали тамнички темељи; врата се одмах отворише и свима спадоше окови.
27 Тамничар пак, пробудивши се и видевши отворена тамничка врата, извуче мач и хтеде да се убије мислећи да су сужњи побегли.
28 Али Павле повика сасвим гласно и рече: „Не чини себи никаква зла јер смо сви овде!”
29 На то он затражи светлост, улете и паде дрхтећи пред Павла и Силу,
30 изведе их напоље и рече: „Господо, шта треба да чиним да се спасем?”
31 Они пак рекоше: „Поверуј у Господа Исуса, па ћеш бити спасен и ти и твој дом!”
32 И проповедише реч Господњу њему и свима који су били у његовом дому.
33 И узевши их још у онај ноћни час, опра им ране од удараца, па одмах би крштен он и сви његови.
34 Тада их одведе горе у кућу, приреди им трпезу, ликујући са свим својим домом што је поверовао у Бога.
35 А кад освану дан, послаше заповедници судске службенике и рекоше: „Ослободи оне људе!”
36 Тамничар пак каза ове речи Павлу: „Заповедници су поручили да вас пустим.
37 Стога сад изађите и идите с миром.” Но Павле им рече: „Јавно, без претходне пресуде избише нас, римске грађане, бацише у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце. Не, него нека дођу сами и нека нас изведу.”
38 Судски службеници саопштише ове речи заповедницима. А они се уплашише чувши да су то римски грађани,
39 па дођоше, извинише се, изведоше их и молише да оду из града.
40 Изашавши тако из тамнице, дођоше у Лидијину кућу, видеше и утешише браћу, па одоше оданде.