Acts 12
1 У оно време латио се цар Ирод да злоставља неке који су припадали Цркви.
2 И погуби мачем Јакова, брата Јованова.
3 И кад виде да је то по вољи Јудејцима, ухвати и Петра; а беху дани бесквасних хлебова.
4 Ухвати га и баци у тамницу, предаде четирма стражама од по четири војника да га чувају, намеравајући да га после Пасхе изведе пред народ.
5 Петра су тако чували у тамници, а Црква се уредно молила Богу за њега.
6 Кад је пак Ирод хтео да га изведе, те ноћи Петар је спавао између два војника, свезан двоструким ланцима, а стражари су пред вратима чували тамницу.
7 И, гле, анђео Господњи приступи и светлост засија у одаји. Он куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Устани брзо!” И спадоше му ланци с руку.
8 На то му анђео рече: „Опаши се и обуј своје сандале!” И учини тако. Рече му још: „Огрни своју хаљину и хајде за мном!”
9 И изашавши иђаше за њим, и није знао да је то што је анђео учинио стварност, него је мислио да види утвару.
10 Прођоше тако прву и другу стражу и дођоше до гвоздених врата која воде у град; она им се сама отворише, те изађоше и прођоше једну улицу, па одмах анђео одступи од њега.
11 И кад Петар дође к себи, рече: „Сад заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избави из Иродове руке и од свега што је очекивао јудејски народ.”
12 Схвативши то, дође до куће Марије, мајке Јована, који је имао надимак Марко, где су се многи окупили и молили Богу.
13 А кад он закуца на дворишна врата, дође служавка по имену Ружа да ослушне
14 и, кад препозна Петров глас, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима.
15 А они јој рекоше: Ти си луда. Но она је и даље тврдила да је тако. На то они говораху: „То је његов анђео.”
16 А Петар је упорно куцао. И кад отворише, видеше га и беху ван себе од запрепашћења.
17 Он пак махну на њих руком да ућуте и каза им како га је Господ извео из тамнице и рече: „Јавите ово Јакову и браћи.” И изађе, те оде на друго место.
18 А кад освану дан, међу војницима беше немала пометња шта то би од Петра.
19 И кад га Ирод затражи, па не нађе, узе стражаре на саслушање, нареди да их одведу на губилиште, па оде из Јудеје у Кесарију и онде је боравио.
20 Љутио се Ирод на Тирце и Сидонце, но ови једнодушно дођоше к њему, па пошто задобише царевог коморника Власта, мољаху мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве.
21 Одређеног дана Ирод обуче царско одело, седе на престоље и говораше им на отвореном народном скупу.
22 А народ одобравајући викаше: „Божји глас, а не човечји.”
23 Утом га одмах удари анђео Господњи зато што није дао славе Богу, и би изједен од црва, и издахну.
24 А реч Божја је расла и напредовала.
25 Варнава пак и Савле, пошто су предали помоћ, вратише се из Јерусалима, узевши са собом Јована, који је имао надимак Марко.