1А апостоли и браћа чуше да су многобошци примили реч Божју.
2И кад Петар дође горе у Јерусалим, препираху се с њим они из обрезања
3говорећи: „Ушао си к необрезаним људима и јео си с њима.”
4Тада поче Петар говорити и излагаше им редом говорећи:
5„Ја сам био у граду Јопи и молио сам се Богу, и видех у заносу призор како силази некакав суд на велико платно, које се на своја четири краја спушта с неба, и дође до мене.
6Бацивши поглед на њ, осматрао сам и видех четвороножне земаљске животиње, и звери, и гмизавце, и птице небеске.
7Чух и један глас који ми говораше: ‘Устани, Петре, закољи и поједи!’
8А ја рекох: ‘Нипошто, Господе, јер погано или нечисто још никад није ушло у моја уста.’
9На то глас с неба одговори по други пут: ‘Што је Бог учинио чистим, не називај поганим.’
10Ово се догодило трипут, па све опет би одвучено горе на небо.
11И, гле, у тај час три човека, послана из Кесарије к мени, стадоше пред кућом у којој смо били.
12А Дух ми рече да идем с њима ништа не премишљајући. И ово шесторо браће дођоше са мном, па уђосмо у кућу тог човека.
13Тада нам он каза како је у својој кући видео анђела, који је стао и рекао: ‘Пошаљи у Јопу и зови Симона, званог Петар,
14и он ће ти говорити речи којима ћеш се спасти ти и сав твој дом.’
15А кад сам почео да говорим, сиђе Дух Свети на њих – као и на нас у почетку.
16Сетих се тако речи Господње како је говорио: ‘Јован је крстио водом, а ви ћете бити крштени Духом Светим.’
17Кад је, дакле, Бог њима – пошто су поверовали у Господа Исуса Христа – дао исти дар као и нама, ко сам био ја да бих могао Богу забранити?”
18А кад ово чуше, умирише се и прославише Бога говорећи: „Бог је, дакле, и многобошцима дао покајање за живот.”
19Они пак који беху расејани због гоњења, покренутог против Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије, не објављујући реч ником другом до само Јудејцима.
20А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који, кад дођоше у Антиохију, говораху и Грцима, објављујући им као радосну вест Господа Исуса.
21И рука Господња беше с њима, и велики број поверова, те се обрати Господу.
22А кад вест о њима дође до ушију цркве у Јерусалиму, послаше Варнаву у Антиохију.
23Он дође и виде благодат Божју, обрадова се и опомињаше све да одлучним срцем остану у Господу;
24био је, наиме, известан човек, и пун Духа Светога и вере. И многи народ би придодан Господу.
25Он оде даље у Тарс да потражи Савла,
26и кад га нађе, доведе га у Антиохију. И тако су се читаву годину састајали у цркви и многи народ поучили, и прво су у Антиохији ученике назвали хришћанима.
27У те дане пророци из Јерусалима сиђоше у Антиохију.
28И уста један од њих, по имену Агав, и објави Духом да ће бити велика глад по целом свету, која и би за време Клаудија.
29На то ученици одлучише да сваки од њих, колико је могао, пошаље у помоћ браћи која су живела у Јудеји.
30Ово и учинише пославши старешинама по Варнави и Савлу.