Zechariah 11
1 Otvori, Libanone, svoja vrata, da ti oganj proždre cedrove!
2 Jauči, čemprese, jer padoše cedrovi, jer su krasna stabla opustošena! Jaučite, bašanski hrastovi, jer je oborena najgušća šuma!
3 čuj jauk pastirâ, jer je opustošena sjajna njihova paša! čuj riku lavova, jer je opustošen krasni jordanski guštik!
4 Ovako veli Gospodin, moj Bog: “Pasi ovce koje su određene za klanje,
5 koje kolju njihovi kupci, a da ne moraju to okajati, a njihovi prodavači govore: Neka je blagoslovljen Gospodin: ja se obogatih!? i pastiri ih njihovi ne žale!
6 Zato ne ću više žaliti stanovnika zemlje”, govori Gospodin. “Ne, svakoga ću predati u ruke njegova bližnjega i njegova kralja. Oni će satrti zemlju. A ja ne ću nikoga izbaviti iz njihovih ruku.”
7 I tako sam ja pasao ovce što su bile određene na klanje za trgovce ovaca, i uzeo sam sebi dva pastirska štapa. Jedan sam nazvao “milost”, a drugi “sloga”. Tako sam pasao ovce.
8 I uklonio sam ona tri pastira za mjesec dana. Bili su mi dojadili. I ja sam im bio mrzak.
9 Tada sam rekao: “Ne ću vas dulje više pasti. Što hoće da umre, neka umre! Što hoće da zaglavi, neka zaglavi! Što ostane, neka ždere jedno drugo!”
10 Uzeo sam svoj štap “milost” i slomio ga, da prelomim svoj Savez što sam ga sklopio sa svim narodima.
11 Kada je bio ukinut u onaj dan, tad spoznaše trgovci ovaca, što su pazili na me, da se to dogodilo po Gospodnjem naputku.
12 Tada sam im rekao: “Ako vam je drago, dajte mi plaću; ako li nije, onda pustite!” Oni mi platiše trideset šekela kao plaću.\
13 Tada mi reče Gospodin: “Baci u hramsku blagajnu tu sjajnu plaću, kojom me procijeniše!” I uzeo sam tih trideset šekela i bacio ih u blagajnu u Gospodnjoj kući.
14 Onda sam slomio drugi svoj štap “slogu”, da tako prelomim bratski savez između Jude i Izrćla.
15 Tada mi reče Gospodin: “Uzmi sebi još jednom opravu bezumna pastira!
16 Jer evo, ja ću podići pastira u zemlji koji ne mari za ono što hoće poginuti, koji ne traži što je zalutalo, ne liječi što je skršeno, ne njeguje što je zdravo, jede meso od pretilih ovaca i papke im kida.
17 Jao lošem pastiru, koji ostavlja ovce! Suha bolest neka dođe na njegovu mišicu i na njegovo desno oko! Neka usahne njegova mišica, neka se ugasi njegovo oko!”