1Dođite, kličimo Gospodu! Uzvikujmo Hridi našega spasenja.
2Sa hvalama stupimo pred njegovo lice, kličimo mu pjesmama!
3Jer velik je Bog, Gospod, Kralj velik nad svim bogovima.
4U njegovoj su ruci dubine zemlje, njegovi su gorski vrhunci.
5Njegovo je more? on ga je stvorio. I kopno koje načiniše ruke njegove.
6Dođite, poklonimo se i padnimo ničice; kleknimo pred Gospodom koji nas stvori! \
7Jer je on Bog naš, a mi smo narod paše njegove, ovce što on ih čuva. I ako danas glas mu čujete,
8ne otvrdnite srce svoje kao u Meribi, kao u dan Mase u pustinji!
9Kada me iskušavahu oci vaši i staviše na iskušenje premda viđahu djela moja.
10četrdeset godina mučio me naraštaj onaj, i rekoh: “Oni su narod zavedena srca i ne poznaju moje putove.”
11Zato se zakleh u svom gnjevu: “Nikad ne će ući u moj pokoj!”