1Bože osvetniče, Gospode! Bože osvetniče, sijevni!
2Ustani, suče zemlje! Isplati plaću oholima!
3Dokle će se bezbožnici, Gospode, dokle će se još bezbožnici hvaliti?
4Oni ogovaraju i drzovito govore; svi se zločinci hvastaju. \
5Drobe tvoj narod, Gospode, tlače tvoju baštinu.
6Ubijaju udovicu i stranca, zlostavljaju siročad
7i govore: “Gospod ne vidi, Bog Jakovljev ne opaža.”
8Opametite se, bezumni u narodu i luđaci, kad ćete se urazumiti?
9Koji je stvorio uho, zar da ne čuje? Koji je načinio oko, zar da ne vidi?
10Koji odgaja narode, zar da ne kazni, on koji ljude uči znanju?
11Gospod zna misli ljudi: one su isprazne.
12Blago čovjeku koga ti, Gospode, odgajaš i u svojem Zakonu poučavaš,
13da mu podariš mir u zle dane, dok se kopa grob bezbožniku.
14Jer ne će odbaciti Gospod svojega naroda i svoje baštine ne će ostaviti.
15Jer pravednost će opet doći do svojega prava, i slijedit će je svi koji su čestita srca.
16Tko će ustati za mene protiv zlotvora? Tko će stajati uza me protiv bezbožnika?
17Da mi Gospod nije pomogao, odavno bi moj život stanovao u tišini.
18Ponekad pomislim: Posrće mi noga! Tvoja dobrota, Gospode, me podupire.
19U svim brigama mojega srca tvoje utjehe mi dušu obraduju.
20Može li ti saveznik biti sudište pokvarenih, koji donose nevolju u ime zakona?
21Udružuju se protiv života pravednika i osuđuju krv nedužnu.
22A meni je Gospod utvrda, Bog moj je hrid utočišta moga.
23On će im platiti grijehe njihove, i zbog zloće njihove uništit će ih, istrijebit će ih Gospod, Bog naš!