1Upravitelju pjevačkoga zbora. Po napjevu: “Nemoj pogubiti”. Davidov. Miktam.
2O silnici, govorite li doista pravo? Sudite li pravedno sinovi ljudski?
3Ah ne, u srcu smišljate zlodjela na zemlji, svojim rukama pripravljate put nasilju.
4Već od majčina krila zastranjuju bezbožnici, već od majčine utrobe tumaraju lašci.
5Njihov je otrov kao zmijin otrov, kao gluhe ljutice što zatiskuje svoje uši,
6da ne čuje bajačava glasa, glasa vrača vješta u vračanju.
7Bože, polomi im zube u ustima! Gospode, razbij čeljusti tim lavićima!
8Nek prođu kao prolivena voda što otječe, neka propadnu k'o pogažena trava!
9Nek budu k'o puž što se rastapa u sluzi, k'o mrtvorođenče što nikada ne ugleda sunca.
10Prije nego lonci osjete vrućinu trnja, zelene ili skuhane nek ih vihor odnese.
11Obradovat će se pravednik kad vidi osvetu, oprat će svoje noge u bezbožnikovoj krvi.
12Tada će reći ljudi: “Eto, isplati se biti pravedan! Postoji još Bog koji sudi na zemlji!”