Bible

1 Davidov. Gospode, optuži one koji me optužuju! Udari one koji me udaraju! 2 Prihvati oružje i štit! Digni se i pomozi mi! 3 Zavitlaj koplje i sulicu protiv mojih progonitelja! Reci mojoj duši: “Ja sam tvoje spasenje!” 4 Nek se smetu i posrame koji mi rade o glavi! Nek odstupe i posrame se koji mi smišljaju propast! 5 Nek budu kao pljeva na vjetru! Gospodnji anđeo nek ih rastjera! 6 Nek njihov put bude taman i klizav! Gospodnji anđeo nek ih progoni! 7 Bez povoda potajno su mi namjestili svoju zamku. Bez razloga iskopaše mi jamu. 8 Nek ih stigne iznenada propast! Zamka koju potajno namjestiše meni, neka njih uhvati! Nek upadnu u propast! 9 A moja duša nek se raduje u Gospodu, nek se veseli u njegovoj pomoći. 10 Sve će kosti u meni reći: “Gospode, tko je kao ti koji izbavljaš bijednika od ruke jačega, patnika i ubogoga od razbojnika?” 11 Ustaju protiv mene lažni svjedoci! Pitaju me za ono što ne znam. 12 Vraćaju mi zlo za dobro! Osama je sudbina mojoj duši. 13 A ja?? Kad ih satre bolest, bila je vreća moja odjeća; mučio sam sebe postom i molitva mi se vraćala u grudi. Molio sam se duboko prignut. \ 14 Kao za prijateljem, za bratom, obilazio sam žalostan, pognut kao u žalosti za majkom. 15 A kada ja posrnuh, oni se radovahu; okupljahu se, protiv mene se okupljahu, da me udaraju iznenada. Klevetaše me bez prestanka. \ 16 Kao zločincu oni se zlokobno podruguju, škripe na me zubima. 17 Gospode, dokle ćeš to još gledati?? Izbavi moju dušu od njihova bijesa, od lavova jedino dobro moje (život)! 18 Zahvaljivat ću ti u zajednici velikoj, slavit ću te među brojnim narodom. 19 Nek se ne raduju nada mnom koji me zlobno napadaju, nek ne namiguju iza mene koji me bez razloga mrze! 20 Jer ne govore o miru nego protiv mirnih, u zemlji smišljaju riječi klevete. 21 Cere na me svoja usta i govore: “Aha, aha, vidjesmo očima svojim.” 22 Ti si vidio, Gospode, nemoj šutjeti! Gospode, ne udaljuj se od mene! 23 Probudi se i ustani da me na sudu braniš, Gospode moj i Bože moj, obrani moje pravo! 24 Sudi mi po svojoj pravdi, Gospode, Bože moj! Nek se ne raduju nada mnom! 25 Nek u srcima svojim ne kažu: “Ha! To je bila naša želja!” Nek ne kažu: “Proždrli smo ga!” 26 Nek se svi zacrvene i zastide od srama koji se raduju mojoj nesreći. Nek se obuku u stid i sram koji su se nada mnom oholili! 27 A nek se raduju i vesele koji mi žele pravicu, koji govore vazda: “Velik je Gospod koji hoće mir sluge svojega!” 28 Moj će jezik navješćivati tvoju pravdu i u sve dane hvalu tvoju.