1Molitva. Davidova. Gospode, čuj pravednu stvar! Pazi na moj vapaj! Poslušaj moju molitvu s usana bez varke!
2Neka mi s tvoga lica dođe sud i neka tvoje oči gledaju što je pravo!
3Ispitaš li moje srce, istražiš li ga noću, staviš li na me kušnju? ne ćeš naći ništa jer mi usta ne sagriješiše.
4U ljudskom djelovanju vodio sam se riječima tvojih usta i čuvao od putova nasilnika.
5Moji koraci čvrsto se održaše na tvojim putovima i ne posrnuše noge moje.
6Tebe prizivljem, znam, ti ćeš me uslišati, Bože! Prigni k meni uho svoje i čuj moju riječ.
7Pokaži čudo velike dobrote svoje, pomoćniče onima koji se k tebi utječu, desnici tvojoj, pred buntovnicima!
8čuvaj me kao zjenicu oka! Sakrij me u sjenu svojih krila,
9od bezbožnika koji me nasiljem pritišću, od neprijatelja koji me opkoljuju!
10Oni bešćutno zatvoriše svoje srce i drsko govore hvastavim ustima.
11Uhode naše korake, a njihove oči oštro vrebaju da me na zemlju sruše.
12Slični su lavu željnom plijena ili laviću koji se zgurio u potaji.
13Ustani, Gospode! Stani mu nasuprot! Sruši ga! Spasi svojim mačem moj život od bezbožnika!
14Spasi me svojom rukom, Gospode, od ljudi, od ljudi ovoga svijeta koji imaju dio u ovom životu i čiju utrobu puniš svojim blagom. Njihovi se sinovi nasite, a ostatak ostavljaju svojoj djeci.
15A ja ću u pravdi gledati tvoje lice, i kad se probudim do sitosti se nagledati tvoje prilike.